Zašto se ne može dalje
Why Can’t It Go Further?

Author(s): Svetlana Slapšak
Subject(s): Politics, Governance, Higher Education , State/Government and Education, Eastern Orthodoxy, Sociology of Politics, Corruption - Transparency - Anti-Corruption
Published by: Peščanik NVO
Keywords: Serbia; Political Crisis; Corruption; Protest; Students; Vidovdan;
Summary/Abstract: Oguljeni majčin rep i pobeda u Kosovskom boju Lupetanje bivšeg predsednika Srbije je poslovično; još gore je kada to ponavljaju svi oni mlađahni karijeristi iz najnižeg ološa koji su glavni kadar treš televizija i drugih medija. Na prvom nivou, jezički galimatijas prvog govornika mora se čitati kao područje simptoma. „Ogoljen“ je zamenjen sa „oguljen“, umesto „mački o rep“ izgovoreno je „o majčin rep“ – to su samo neki noviji primeri. Stvari se komplikuju kada najvatreniji sledbenici to razumeju kao stil i služe se njime sa daljim glupostima, koje sada zavise od stepena neznanja, ulizištva i improvizacije. Na Vidovdan, dostignut je vrhunac, ne ove specifične verbalne gadosti, već sistema/režima, podržavljene ludosti i istinskog kraja jednog sramotnog doba: jedan od kakista (nekada ćaciji) usred patetičnog izliva na jutarnjem Pinku (onog sa gušom) izjavio je nešto o pobedi u boju na Kosovu – onoj istorijskoj, ne danas. Četiri sagovornika, kao i sama voditeljka, dakle pet bezobraznih pohlepnih bitangi, uredno je ćutalo, jer se o Kosovu govori spontano, iz duše i srca, i nema ni kontrole ni razuma, samo poštovanja svetinje, koliko god ona više ličila na puštanje gasova – a ćuti se slinavo podanički. Jeste, sine, pozlatilo ti se, u boju na Kosovu smo pobedili, zbog te istine nas proganjaju vekovima pre i posle, jerbo nam zavide. Zato se ne može dalje, ne može se više izdržati ta količina gluposti i ludosti, toliko zagađenje javnog govora, toliki zločin nad ljudskim umom i nad celim narodom. Događaji istog dana to su potvrdili.

• Details
• Contents