ИДЕЈА СЛОБОДЕ У ПРАВНО - ПОЛИТИЧКИМ ДЕЛИМА СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА
THE IDEA OF FREEDOM IN SLOBODAN JOVANOVIC’S LEGAL AND POLITICAL WORKS

Summary/Abstract: Разликујући идеалну од типске државе, Слободан Јовановић говори о настанку државе, њеним елементима и задацима, односу државе и права, државним савезима и савезној држави. Док се индивидуалистичка, либерална школа, штитећи економску слободу и принцип слободног тржишта, противи државном интервенционизму, Јовановић сматра да држава не сме остати неутрална, јер се тржишна утакмица не води само између појединаца, већ долази и до сукоба различитих класа, које теже да потчине једна другу. Међутим, Слободан Јовановић је негирао експлоатацију сељака о којој је говорио Светозар Марковић, јер између чиновника и сељака не постоји веза економске зависности, као у односу радника и власника средстава за производњу. Јовановић се бавио и анализом политичких ставова Пере Тодоровића и једног од вођа Напредне странке Милана Пироћанца, али и изучавањем идеја Платона, Макијавелија, Берка, Маркса. Јовановић истиче да Платонова држава има мало везе с демократским политичким уређењем, али у погледу степена слободе врши поређења с идеологијама XX века, фашизмом и бољшевизмом. Док сличност с фашизмом проистиче из супротстављања демократском индивидуализму, и бољшевизам, као и Платонов идеализам, се противи плутократији и заговара диктатуру мањине. Просветитељска филозофија, њено идеалистичко веровање у разум, одбацивање традиције и искуства, уз Русоовско схватање антрополошког оптимизма, били су покретач француских револуционарних тежњи. Насупрот апстрактних револуционарних начела слободе, братства и једнакости, Едмунд Берк предност даје историји, традицији и искуству. Истражујући српско уставно питање током XIX века, Слободан Јовановић анализира друштвено-политичке околности настанка уставних текстова, теоријске утицаје, стране узоре, али и деловање великих сила приликом писања уставних нацрта и у првим данима њиховог важења.

• Details
• Contents