ИЗМЕШТАЊЕ СТАТУСА ГРАФИЧКОГ ОБЛИКОВАЊА У ДВАДЕСЕТОМ И ДВАДЕСЕТ ПРВОМ ВЕКУ
MEASUREMENT OF PARADIGM AND GRAPHIC DESIGN STATUS IN TWENTY AND TWENTY FIRST CENTURY

Summary/Abstract: У овом раду, ауторка истражује промену парадигме графичког обликовања, од почетка двадесетог века до данас, као и трансформацију обликовних пракси од традиционалних, ка дигиталним медијима. С обзиром на то да је тема овог рада измештање статуса графичког обликовања у истраживачком поступку приликом обраде предложене теме примениће се сет теоријско епистемолошких техника што подразумева разноврсне интердисциплинарне и трансдисциплинарне методе. Ради истицања и проблематизовања кључних области теорије графичког обликовања, прегледном техником ће се мапирати и представити опус области и актуелних теорија визуелне кутлуре које покрива предложена тема, према задатим критеријумима које овај рад предлаже. Критеријуми за мапирање и критичку анализу ослањаће се на савремене теорије графичког обликовања, а и друштва као крајњег корисника дизајнираних производа и услуга. Графичко обликовање не може се тумачити као само један од естетских појмова, радње или производа, већ је реч о својеврсном политичком феномену. Дизајн је, како естетско обликовање, тако и аутентично политичко обликовање знаковног и материјалног света. Обликује свакодневни живот људи, и широко је уграђен у механизам владања друштвеним простором, као и животом уопште, у урбаном простору и над телима која тај простор заузимају. У модерним временима, кроз подршку технологије, као и трансдисциплинарном приступу кроз конвергенцију различитих пословних и друштвених пракси, графичком обликовању пружају се неке нове могућности, што свакако измешта циљеве и достигнућа ове области. Може се рећи да је улога графичког обликовања да на микро нивоу производи субјективност, а на макро нивоу успоставља физичке и виртуелне ограде управљања, контроле и кретања. Стварни свет више није уочљив, јер оно што субјект види и зна о стварном свету, јесте оно што му говоре произведени знакови. У овом раду ауторка обухвата и проблематику ауторства у односу на дизајнерске праксе. Овим истраживањем ауторка жели да мапира кљчне тачке у промени парадигме графичког обликовања, као и да читаоцима представи пут развоја дизајнерских пракси какве данас познајемо.

• Details
• Contents