Kvartet
Quartet

Summary/Abstract: Došli smo »sa svih strana«, kako reče u jednom svome kratkom eseju Alojz Majetić. Bila je neka umbrasto–žuta jesen, šuškava, »u papučama bez peta« (Krklec). Tisuću devetsto pedeset i sedma je. Putovali smo satima i satima. U onim prestvarno rugobnim, tandrkavim i sporim vlakovima. Naravno, u na izdisaju izgrebanim vagonima druge i treće klase (niža je još bila samo ona »marvena«). Vlakovi su stajali i u najmanjim selima, a u većima su po dvadesetak minuta »pili« vodu kako bi se kotlovnice hladile, a »pare« bilo što više. Crni ugalj bješe glavna pokretačka sila! Kad bi počeo izbacivati dim kroz olinjale lokomotive na kojima je ponosno crvenim stajalo JDŽ (Jugoslavenska državna željeznica, a mi bismo to smjelo prevodili u »jebi druže ženu«, što je ponekad moglo proći i kažnjivo!), kad bi dakle, zakuljao tmasti, smrdljivi dim i čađ, pejzaži su dugo patili poslije toga. I ne samo oni, kašalj je onda na putovanju bio u modi. Ali nije bilo »pekmezanja«, bilo je obećavajuće i zabavno, ta putovali smo u naj, najglavniji grad na svijetu — Zagreb! (Ah, da ne smetnem, kad bi vlak onako podulje stajao na povećim stanicama, mogao si komotno sići, otići u neki tamo improvizirani »bife« i napuniti bocu vodom, a mogao si na brzinu, u grmlju kojeg je bilo u obilju, istresti i mjehur!). A Zagreb je još bio tamo negdje daleko, u nepoznatoj ali opijatno mirisnoj daljini. I bio je glavnim programom naših mladosnih žudnji. Od kuda smo to dolaz

• Details
• Contents