Понор
Abyss

Summary/Abstract: Дан је већ био при крају, а њих двоје су још увек ходали и разговарали, не примећујући ни време ни пут. Испред њих, на полеглом брежуљку, тамнио се шумарак и кроз гране дрвећа црвеним и ужареним угљеном засјало је сунце, грејало ваздух, претварајући га читавог у ватрену злаћану прашину. Толико је оно било блиско и моћно, да се све унаоколо изгубило, само је оно остало бојећи пут и равнајући га. Тако је било блиско и тако ужарено је било сунце, да је све уоколо изгледало да је одједном пред њима утихнуло, постало спокојно и јасно, малено и разговетно. [...]

• Details
• Contents