ПЛЕС И НАУКА
DANCE AND SCIENCE

Summary/Abstract: У раду се истиче повезаност психологије и уметности, као и значај плеса као људског израза. Разматрају се домени практичне примене сазнања из психологије и неуро-науке у плесу и креирању кореографија. Уважава се приступ Теорије динамичких компетенци да би се истакло очување целовитости уметничког дела применом науке у анализи присутних процеса. Рад залази и у анализу специфичности самог уметника и креатора уметничког дела. Преиспитују се и постојећа уопштавања значаја визуелизације у процесу креирања и увежбавања кореографије. Примена научних сазнања у плесу и стварању кореографија се илуструју и примерима примене Берлајновог схватања о специфичностима стимулуса који остварују оптималну побуђеност естетског доживљаја. Наводе се разматрања и доприноси Хагедурна у примени сазнања неуро-науке и функционисања мозга при стварању кореографија које би постизале адекватну динамику и побуђивале оптималан естетски доживљај. Помиње се и значај открића „mirror neurona“ за тенденцију разумевања деловања хипногеног ефекта који има само уметничко дело. Направљен је покушај да се повежу наведене практичне примене у креирању уметничког дела са теоријом динамичких компетенци. Уз сажимање издвојених приступа наведеној теми нуде се и предлози за даља истраживања.

• Details
• Contents