In memoriam - Осман Арнаутовић (1948-2016)
In memoriam - Osman Arnautović (1948-2016)

Summary/Abstract: Једног поподнева почетком септембра зазвонио ми јетелефон. Позив из Брисела. Чуо сам карактеристичан глас Османа Арнаутовића, као промукао и утишан, посљедица болести гласнихжица које су га биле изневјериле na je готово сасвим занијемио, срећом, глас му се вратио послије дуга времена, најприје каоједва чујан шапат, a потом довољно снажан да може разговарати телефоном и говорити на промоцијама својих књига. Изненадио ме рекавши да je већ мјесец дана у болници и да ће вјероватно остати још један мјесец. Нијесежалио. Питаосам га дали може радити на новом роману. Рекаоједа не може, али да ће моћи кад изађе из болнице. Ha крају ми je рекао да ће ме поново назвати. Зажелио сам му да се што прије опорави. Није ме поново назвао. Умјесто његова позива, до менеје дошао глас даје преминуо 18. Септембра.

• Details
• Contents