Шекспир као неизбежност
Shakespeare as inevitability

Summary/Abstract: 23. април 2016. 05.05 сати. Извор: Танјуг. Времеpлов: „Умро Ви лијам Шекспир. На данашњи дан, 23. априла 1616. године, умро је ен глески писац Вилијам Шекспир, по многима највећи драмски писац у историји књижевности”. Истакнуто као ударна вест, упадљиво вели ким, масним словима, троструко већим од свих осталих вести, триде сет и једне на броју. Запажамо да је ударна вест, прва у рангу, могла бити и та да је на тај исти дан рођен Макс Планк, творац квантне тео рије, добитник Нобелове награде за физику 1918. године, чији је закон зрачења, Планкова формула, и идеја о дисконтинуитету енергије основ тумачења свих атомских појава. Да није српског националног самоза борава, ударна вест је могла бити и та да је 23. априла, на Цвети, 1815, у Такову подигнут Други српски устанак. Могла је бити али није. Пред ност је дата песнику. Но, није ли баш овако исправно: поетска над- -истина у којој је све друго садржано: тако је Планк у Шекспиру, као и Велики прасак у Лучи микрокозма; тако су и таковски јунаци у Шек спиру а сама историја јунак Шекспирове трагедије. Ми у Шекспиру и Шекспир у нама, у свом и нашем времену, од ренесансе до Google-а и андроид апликација, увек отворен и отваран за рашчитавање, дочита вање, домаштавање и поновно измаштавање лирских изазова – шек спиризација савремености и осавремењивање Шекспира.

• Details
• Contents