„BJEЧHA ЗУБЉA BJEЧHE ПОМРЧИНЕ”
„BJEЧHA ЗУБЉA BJEЧHE ПОМРЧИНЕ”

Summary/Abstract: Језик има неку своју посебну осетљивост: на лаж, као лакмус, поцрвени или поплави, истину лако носи, у комедији се смешка, смеје или подсмева, у трагедији може да проплаче или, пак, да нађе своју катарзу, неко озарење с ону страну онога што се саопштава, говори или збива. Стога се можда лажи и истине, комедије и трагедије једног времена нигде не огледају тако бистро и дубоко као у вербалном уметничком исказу: нема лирике која би могла изнети лажно треперење људског срца; нема те рефлексивне форме која би могла живети од обмана; еп и роман ће лакше изневерити пишчеву намеру него слагати; драма не може живети од сукоба који не постоје.

• Details
• Contents