IZMEĐU MANSARDE I SUMATRE
BETWEEN MANSARDA AND SUMATRA

Summary/Abstract: ”I pun uspomena, ja ih pišem ponosno, kao Kazanova za one, koji su goreli u požaru života, i koji su sasvim razočarani”1 (7) – tako na samom početku Dnevnika o Žarnojeviću njegov pisac govori o adresatima svog dela, da bi nešto kasnije dodao: ”Kome ja ovo pišem? Mladićima, mo`da mom sinu bledom i napaćenom” (21). Danas, nakon 85 godina, možemo da se zapitamo: Da li je to pismo stiglo kroz vreme, ili je ostalo tek lirsko svedočanstvo jedne izgubljene generacije? Da li su ga zaista pročitali – ne samo u onom običnom, ”tehničkom” smislu – neki ”novi mladići”, sasvim razočarani, koji nisu nikad sanjali groktanje mitraljeza u galicijskim šumama?

• Details
• Contents