VETAR
WIND

Summary/Abstract: Ispratio sam Japance na aerodrom. Preostalo je još da vratim rentirani automobil u agenciju; uhvatim autobus za Beograd. Naš poslednji zajednički posao... Pripalio sam cigaretu. Pogled mi se, usporen, kao čaršav belasav, probio kroz lebdeći dim. Ostao – pomislih – zakačen za žbun. Vrapci su se komešali u njemu. Jednom sam, posmatrajući kavez s risevima, mogao da uživam u njihovoj brzini. Vrapčevoj. Skakutao je po tlu. Ris se napeo. Za skok. Uzaludan. Odlepršao mu je ispred brka. Drugom nekom prilikom, taj skakutavac našao se na putu kojim sam se stuštio. Opkoračio sam ga kolima, nadajući se da, pri tom, nije pokušao da poleti. Možda ga je pritisak, stvoren vazdušastom presom pod autom, ščepao, za tren... Ugledao sam ga u retrovizoru. Majušan i, razumljivo, živ, odleteo je.

• Details
• Contents