Na trgu slobode (Zapisi o lirici, "ovdašnjoj")
On freedom square (Records about lyrics, "nowadays ")

Summary/Abstract: Moj grad koraknuo je iz istorije u život, zabeležio je, u danima oktobarskog slavlja, 1945. godine, dakle na prvu godišnjricu oslobođenja, na novosadskom Trgu slobode, Žarko Vasiljević. Već tada, u ukupnosti svojih veoma složenih, pokadšto još naivnih i prigušenih tonova, ne prepoznajući uvek svoj vlastiti glas, naša knjdževna misao neposredno okrenuta temi revolucrije i narodnog ustanka, najavljivala je upravo tu bitnu novinu, kada se tok istorije utapa i pretvara u sam život, mnogostruko nov, slobodan, raznovrsno određen. Pa kao što je baš Žarko Vasiljević uočio taj praznični trenutak kada se monument Maletića, kao znamen mirnodopskog, nekadašnjeg trajanja, uspravljen na Trgu, javrio kao vesnik tih novrih slobodnih dana, riznet ponovo na kontinentalno žestoko novosadsko svetlo dana, iz zamračenih prostora u koje je bio odbačen i sklonjen, tako je, u stvan, na tom istom pločniku, zauvek, uočio figuru našeg graždanina, nekadašnjeg profesora, penzionera, na izgled posve bivšeg, tako reći nesnalažljivog li pomalo zbunjenog: dok negde usamljen možda na rubu Zmaj—Jovinog sokaka, tiho, kao nebo začuđenim očima, polako dolazi u susret životu, sav sed i sitan, Petar Petrović ili Jovan Jovanović, — penzioner, negdašnji profesor, možda sekretar nekog društva, a možda čak i fiškal, bivši otmeni, Matice serbske...

• Details
• Contents