Poetika „dokumentarnog“
Poetics of "documentary"

Summary/Abstract: Kao i kada je reč o njegovim ranijim knjigama, Moma Dimić Šumskog građanina saŽiveo zivot Toia Manojlović, u onim najževinog »klesara«. On kleše materijal iz »prirode«, po linijama i na načiin kako je već sama »priroda« taj materijal oblikovaia. Međutim, ni sam materijal kojim se Dimjć služi nije bilo kakav. To je «mermer«, tvrd i opor, podatan samo rukama majstora, išaran igrom senki i svetla. I tek s tako probranim materijaloim, učeći i posuđujući od njega, umetnik može da — pri tom skromno ćuteć'i — izrazi svojom umešnošću boli i radosti pretočene u jezik i da građi i svetu uzvrati snagorn koju su u njemu podstakli. Otuda je Dimić samosvesno jedinom izjavio da »učiti i zajmiti valja nam od mermera«. Nije li to metafora koju nam odgoneta stvaralačka odluka čiji je učinak Šumski građanin? »Priroda « bi, prema toj metafori, bila neposredan ljudski život s iskustvima koja nisu obrazovana i izopačena u školama i na fakultetima, nego u divljini svakodnevnih životnih borbi, tamo gde istina niije data već se osvaja, gde se plaća u kapima krvi i živi do poslednjeg daha. »Materijal«, »mermer« pak — autentično kazivanje živih ljudi, presno i slobodno, kazivanje u kojem reči ne umeju da lažu jer nastaju iz neprestanog suočavania sa stvarirna.

• Details
• Contents