Adamov pad kao krsno drvo
The Fall of Adam as the Baptismal Tree

Summary/Abstract: Ovaj rad želi da se jedno od najvažnijih mesta u Bibliji, pre svega u Knjizi postanja, razmotri sa antropološkog i sociološkog stanovišta, ali da se uvaže i misli bogotražitelja. Reč je o složenoj za tumačenje priči o Adamovom, odnosno čovekovom padu. Želelo se da se posebno razmotre pitanja vezana za greh i za slobodu izbora u životu svakog pojedinca, iz čega proizlazi i njegova odgovornost prema zajednici. Iako su ovu priču mnogo razrađivali bogoslovi, a naročito ruski bogotražitelji, ona je privlačila i pažnju filosofa, kao što je, na primer, Sioran. Čini se da su ruski bogotražitelji ostali na sredokraći između teologije i filosofije. Posle pregleda šire filosofske i sofiološke literature, može se zaključiti da zlo nije primarno u čovekovom karakteru, kako ga neki pesimisti razumeju, i da je čovekova sloboda izbora najveći izazov u koji je čovečanstvo upalo. Sloboda (izbora) je ipak pitanje čisto etičke prirode, mada za neke vere etička pitanja nisu od primarnog značaja. Optimistički gledano, o slobodi se mogu navesti sjajna razmišljanja, a kod Berđajeva posebno, jer se u njegovim razmišljanjima, pored filosofskog stava, mogu prepoznati i teološki stavovi. Greh i sloboda su povezani, i nema greha a da nije narušena sloboda. Studija zato želi da ukaže na optimističku stranu ovog pitanja važnog za budućnost čovečanstva, imajući u vidu i onu koju nam nudi Sioran, mada i ona nije optimistička. Sioranova ponuda razrešenja tog pitanja može se sažeti u šopenhauerski pesimizam: da je sloboda moderni ekvivalent za pad, ali je ipak lakše prihvatiti Berđajeva, koji, i pored nužnog filosofskog pesimizma, šire i zanosnije gleda na čovekovu slobodu - kao na potrebu da se izađe iz subjektivizma i zatvorenog individualizma.

• Details
• Contents