Gjenovska konferencija
Genoa conference

Summary/Abstract: Nasuprot prilično općenitom mišljenju, da Gjenovska Konferencija znači jedan eklatantan neuspeh u svima pravcima - i finansijski, i ekonomno, i politički -, zato što nijedan od velikih problema koji lom~ Evropu nije na njoj dobio svoje rešenje; nasuprot tome mišljenju, koje dolazi do izraza i u člancima koje mi u sledećem objavljujemo, mi smo uvereni, da je Gjenovska Konferencija u stvari ipak jedan veliki uspeh, za svakog koji hoće objektivno da gleda, štaviše, da ona ima upravo epohalno značenje, jer obeležava granicu izmedju starog i novog. Ovo se uverenje može učiniti paradoksnim pre svega onima kojima je današnja Rusija jedan politički fantom, jedan istorijski pojam koji traje svoje poslednje dane; dok je za svakoga ko veruje u Rusiju, i ko zna kakva se velika efektivna a još veća potencijalna snaga u njoj krije, jasno, da veze uspostavljene s Rusijom na Gjenovskoj Konferenciji niko više ne može pokidati, te zavisi jedino od političke mudrosti predstavnika pojedinih država da se one za vremena prošire i učvrste. Sama pojava Rusije na Konferenciji bila je dovoljna da pokoleba stara prijateljstva i u vatri prokušana bratimstva, a da obrazuje nove saveze s novim ciljevima. Tako je Gjenovska Konferencija udarila osnove za buduću evropsku situaciju, čije konture mogu videti prilično jasno već sad dalekovidi političari. Takih je, naravno, malo. Za ocenjivanje značaja Gjenovske Konferencije nedostaje nam, danas još, potrebna istorijska perspektiva, tako da zapažamo samo detalje, koji su više manje irelevantni, dok ono što je zbilja velikoga stvoreno pre naslućujemo nego što vidimo. Ipak, kako već rekosmo, sama činjenica: da je ta konferencija održana, i da je na njoj uzela učešća i Rusija, znači jedan očigledan uspeh, jer je tim časom Rusija opet stupila u doticaj i recipročni uticaj s ostalom Evropom. A od valjanosti današnjih naraštaja zavisi, da li će znati, i koliko, crpsti koristi iz martirija kroz. koji je prošao ruski narod, i iz iskustava što ih je stekao. Članak, koji sleduje, sastavljen je po podacima iznesenim u članku E. Varge: »Die Genua-Konferenz und die Weltwirtschaftslage im April 1922«, koji je izišao, štampan kao rukopis, u »Internationale Presse- Korrespondenz «, Berlin, broj od 15. Maja 1922. - A članak za njim, o finansijskim rezultatima Konferencije, napisao je za »Novu Evropu« jedan od naših stručnih delegata na Gjenovskoj Konferenciji, koji je i sam učestvovao u radu finansijske komisije.

• Details
• Contents