РАЗГИБАВАЊЕ ЕКОНОМСКЕ СВЕСТИ
FLEXING THE ECONOMIC CONSCIOUSNESS

Summary/Abstract: Србија је кренула путем према Европској унији, па као и све потенцијалне чланице мора задовољити прецизне копенхашке критеријуме, којих се земље чланице Европске уније не придржавају увек доследно, али се стриктно траже од оних који приступају Унији. Привреда Србије далеко је од тога да испуни те услове, а најкрупнији проблем са којим се држава суочава јесте макроекономска неодрживост, и карактеристике развоја су такве да су укупни издаци димензионирани далеко изнад могућности бруто домаћег производа. Србија је већ у фази када систем постаје неодржив. Висок јавни дуг, буџетски дефицит и незапосленост највећа су претња домаћој економији. Пада број запослених, куповна моћ је све мања, стандард грађана пада, иностране инвестиције и дознаке грађана се смањују, док трошкови пословања расту у изузетно неповољној пословној клими за привређивање у којој нарастају сива економија и црно тржиште. Привреда је за Унију недовољно атрактивна и неприхватљива у тако неодрживој макроекономској ситуацији, да је ургентно њено реструктурирање, отклањање дубоких структурних диспропорција, а за то је потребно више времена, и сам тај процес ће бити праћен са више ризика због стварања нових непредвидивих поремећаја. Србији предстоји велики економски заокрет. На појединцима је да одлуче желе ли прихватити оно што економисти и политичари нуде у економији и друштву или људи морају разгибавати сопствену свест ради своје будућности.

• Details
• Contents