ANATOMIJA ANTIRODNOG POKRETA U BOSNI I HERCEGOVINI
THE ANATOMY OF THE ANTI-GENDER MOVEMENT IN BOSNIA AND HERZEGOVINA

Summary/Abstract: Antirodna mobilizacija zahvatila je i Bosnu i Hercegovinu. I dok su od ranije postojali tzv. tradicionalni oblici ispoljavanja mizoginije, seksizma i homofobije u javnom prostoru, koji otežavaju put ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti u društvu, nastupio je novi momenat. On se najpre mogao primetiti u izjavama nekih političara iz desničarskih i populističkih stranaka iz Federacije Bosne i Hercegovine u periodu održavanja prve Povorke ponosa u Sarajevu 2019. godine, a posebno visoko pozicioniranih zvaničnika iz stranke Narod i pravda, koji su pozvali na odbranu tzv. "prirodne porodice" i tradicionalnih vrednosti. Takođe, prilikom učešća domaćih političara na međunarodnim događajima, kao što je 4. Demografski samit održan septembra 2021. godine u Budimpešti, na kojem je predsednik Republike Srpske koristio tipične antirodne narative o pravu na izražavanje sopstvenih vrednosti i stavova, nasuprot "agresivnoj" manjini koju protežira EU i Brisel, iza koje se, prema njegovim rečima, krije težnja za urušavanjem tradicionalne porodice, nacije i njene autentične kulture (Dizdar et al. 2025: 38). Kritički momenat predstavljaju događaji iz marta 2023. kada je grupa od 13 konzervativnih i desničarskih organizacija iz Republike Srpske uputila pismo predsedniku Dodiku i gradonačelniku Stanivukoviću da zabrane LGBT+ događaj u gradu na Vrbasu pod plaštom zaštite dece i mladih od "neprirodnih tendencija". Gradonačelnik je odmah uzvratio da ih podržava i da je Banja Luka bedem tradicionalnih i patrijarhalnih vrednosti, pri čemu je istakao da ne ulazi "u ničije pravo da voli koga hoće, ali ne i da paradira na taj način". Retorika predsednika Dodika koji je istakao da to "zagađuje javni prostor i da to treba eliminisati" bila je još radikalnija i isključivija (Popov-Momčinović, 2024: 248). Očigledno ohrabreni podrškom vlasti, lista se ubrzo proširila na 21 organizaciju. Povod je nastao nakon što je u Republici Srpskoj krajem 2023. objavljen Nacrt zakona o zaštiti od nasilja u porodici i nasilja prema ženama, koji po prvi put uvodi femicid kao posebno krivično delo. Grupa organizacija koje se prevashodno zalažu za tzv. tradicionalne vrednosti napisala je otvoreno pismo i organizovala niz tribina s ciljem obaranja ovog nacrta (Adilović et al., 2024). Predsednik Dodik im je izrazio podršku na platformi X, i istakao da zakon istinski treba da zaštiti prava žena, a ne da na mala vrata uvodi "rodnu ideologiju" (Dizdar et al. 2025: 38). U ovoj mobilizaciji važnu ulogu imale su i tzv. porodične organizacije, koje se oficijelno zalažu za prava dece odnosno poboljšanje materijalnog i društvenog položaja porodica, posebno onih sa više dece. Pored njih, učestvuju i konzervativne, verski motivisane, ekstremno desničarske organizacije, kao i one koje se bave zaštitom srpskog jezika, prosvete i kulture. U biti, reč je o lokalnoj refleksiji globalnog narativa o "napadu na porodicu", koji desnica širom sveta koristi kao osnovu za koordinisani otpor politikama i zakonima koji se odnose na rodnu ravnopravnost, naročito u oblastima rodno zasnovanog nasilja, reproduktivnih prava, istopolnih brakova, rodnih studija i sličnog (Butler, 2025: 29).

• Details
• Contents