С Његошем боље знамо ко смо
With Njegoš We Know Better Who We Are

Summary/Abstract: Част ми је да вам се обратим на почетку скупа који слави 170 година од првог издања Горског вијенца, Вуковог превода Новог завјета, Бранкових Песама и Даничићевог Рата за српски језик и правопис, истичући велики значај 1847. за српску духовност, језик, књижевност и културу, што све чешће испод гласа изговарамо, готово кришом, што не може да има логично објашњење; да вам се обратим на почетку скупа који усмерава своју пажњу на одабране књиге о Његошу и писце тих књига, с намером да не потисне чињеницу да је од Његошеве смрти, од 1851. до сада, објављено више од четири стотине посебних издања о песнику Луче микрокозма, његовом укупном делу и узвишеном животу, рачунајући притом и речнике и тумачења и књиге, све у више издања, али да, и поред тога, Његош још није изучен како заслужује, али јесте кривотворен како не заслужује, нарочито у последњих неколико година које ће, иначе, бити забележене као време у којем су оспораване и до срамотности куђене основне српске вредности, националне, верске, културне, књижевне и језичке, као што није тако здушно рађено и као што нису српски залудници, по туђој вољи и заповести, заборављали добре обичаје, дужност самопоштовања, оданост традицији, оном најбољем и најтрајнијем у њој, оданост садашњем и будућем нараштају, притом заборављајући и сваки очигледан пример да они што их вешто наговарају себе никад не оговарају.

• Details
• Contents