ЗАШТО СМО ДРАМСКА ВРСТА Из преписке с Едвардом Бондом
WHY WE ARE A DRAMATIC TYPE From correspondence with Edward Bond

Summary/Abstract: Edvard Bond (Thomas Edward Bond, 1934–2024), uz Džona Ozborna i Harolda Pintera jedan od najznačajnijih engleskih dramatičara, a kritika ga svrstava i u najbolje evropske dramske autore druge polovine 20. veka - pozorišni reditelj, pesnik, teoretičar drame i scenarista. Smatran je za kontroverznog, kako zbog svojih stavova o savremenom (kapitalističkom) društvu i modernom pozorištu, tako i zbog često radikalnog tretmana nasilja u svojim komadima. Autor je preko pedeset drama za pozorište, radio i televiziju, među kojima najpre vredi pomenuti delo Spaseni (1965), čija je produkcija bila presudan povoda za ukidanje pozorišne cenzure u Velikoj Britaniji. U njegove značajnije drame, svrstavaju se: Rano jutro (1967), Lir (modernizovana i potresna verzija Šekspirovog Kralja Lira, 1972), More (1973), Bingo (1974), Luda (1975), Leto (1981), Ratne drame (1985, trilogija), Na unutrašnjem moru (1995), Zločin 21. veka (1999), Nigde nikog nemam (2000), Deca (2000), Melodija (2006). Edvard Bond je i autor nekoliko filmskih scenarija, među kojima su i scenariji za ostvarenja: Eksplozija, Mihael Kolhas, Smeh u mraku, Graditelj, Nikolas i Aleksandra, Mobi Dik i Itaka. Autor je i nekoliko libreta za operu i balet. Sa epohalnim opusom Edvarda Bonda naša publika je imala priliku da se upozna još 1969. godine, kada je u okviru trećeg BITEF-a prikazana njegova drama Spaseni. Do danas, mnoge od Bondovih najznačajnih drama – od Lude do Nigde nikog nemam - doživele su uspešne inscenacije u brojnim srpskim pozorištima.

• Details
• Contents