NASILJE U PARTNERSKIM ODNOSIMA I PORODICI U KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU SRBIJE - Tragom Istanbulske konvencije -
PARTNERSHIP AND DOMESTIC VIOLENCE IN THE CRIMINAL CODE OF SERBIA -With Regard to the Istanbul Convention -

Summary/Abstract: Koreni nasilja u porodici i u partnerskim odnosima sežu do samih početaka partnerskih odnosa. Sprečavanje nasilja u porodici, međutim, dugo je ignorisano, štaviše, kažnjavanje žena u određenim periodima ne samo da je tolerisano, već je predstavljalo čin koji je bio društveno prihvatljiv i koji su cenile crkva i država, kao i bračni partneri. Tek u novije vreme, s kraja prošlog veka, društveni stav se radikalno menja i ta tema postaje, bez preterivanja, predmet globalnog interesovanja. Razmatrajući normativna rešenja i praksu sudskih instanci na međunarodnom planu, posebno jurisprudenciju Evropskog suda za ljudska prava, autor prati nastanak i razvoj novog trenda u borbi protiv polnih (gender based) stereotipa i anahronih shvatanja o položaju muškarca i žene. Tokom izlaganja autor nastoji da predstavi napore u pogledu sprečavanja nasilja u porodici i partnerskim odnosima na ravni rešenja u pozitivnom krivičnom zakonodavstvu, prvenstveno Srbije, a delimično i drugih zemalja. U tom smislu razmatraju se krivično delo nasilja u porodici i krivična dela upravljena na zaštitu polnog integriteta. Što se tiče krivičnog dela nasilja u porodici, kojim se u Krvičnom zakoniku Srbije – član 194. ostvaruje zaštita od fizičkog i psihičkog nasilja u porodičnim/partnerskim odnosima, autor smatra da to delo treba izmeniti, ali ne u smislu pooštravanja krivičnopravne represije, već u smislu adekvatne izmene koncepcije bića dela, koja bi eventualno doprinela efikasnijem sprečavanju te pojave. U tom smislu autor daje određene predloge. U radu se autor takođe bavi pitanjima sprečavanja seksualnog nasilja, prvenstveno krivičnim delom silovanja, kao osnovnom inkriminacijom u toj oblasti, tačnije, autor je svu pažnju skoncentrisao na aktuelne i veoma forsirane zahteve za redefinisanjem dela silovanja i određivanja njegovog ratio legis na bazi nepristanka žrtve (umesto prinude). Razmatrajući razloge za takve predloge i protiv njih autor nastoji da doprinese sagledavanju te problematike. Na kraju treba dodati da su sva izlaganja, predlozi I zaključci tretirani i vrednovani i iz aspekta međunarodnih normativnih akata, posebno Konvencije za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena i Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.

• Details
• Contents