Tuzla moje mladosti, Reč unapred
Tuzla of My Youth, Foreword

Summary/Abstract: Sasvim neočekivano, ali tiho i postojano, grad je počeo da tone. Razume se, on nije tonuo svuda podjednako, niti u svim svojim delovima. Bilo je to podzemno i podmuklo razaranje, kome se nije mogao sagledati kraj. Počinjalo je obično time što se vrata ili prozori nisu mogli zatvoriti, pojavljivale su se pukotine, otpadao je kreč i malter. „Uveče smo zatvorili kućna vrata“ – moglo se čuti s raznih strana – „a ujutro ih nismo mogli otvoriti“. Podzemne vode i unutrašnje šupljine – tajni putevi soli i slane vode – uvlačili su u svoju utrobu zgrade, naseobine, ulice i cele četvrti. Kuća porodice Andrić na putu ka Slanoj banji, sazidana uoči rata, postala je merljivi pokazatelj mesečnog i godišnjeg tonjenja, pošto je tonula ravnomerno, celim svojim temeljom. Tokom posleratnih decenija razaranje je dobijalo obrise elementarne katastrofe. Jedne zgrade su raseljavane i pražnjene, a druge su se gradile da bi primile stanare iz kuća obeleženih bojom tonjenja.

• Details
• Contents