Neizmjerno i muzika
Immeasurably and music

Summary/Abstract: Istinski svijet je muzika. Muzika je ono neizmjerno (das Ungeheure). Ko je sluša (hört), pripada (gehört) bivstvovanju. Tako je muziku doživljavao Nietzsche. Bila mu je jedno i sve. Nikada nije trebala prestajati. No ipak prestaje, i zato nastupa problem kako je moguće nastaviti živjeti kad muzike više nema. 18. decembra 1871. putuje Nietzsche iz Basela u Manheim, da bi tamo slušao Wagnerovu muziku – dirigent je bio kompozitor sam. Kad se vratio u Basel, 21. decembra svom prijatelju Erwinu Rohdeu piše: Uostalom, sve što se nikako ne da obuhvatiti muzičkim odnosima, izaziva kod mene katkada upravo gađenje i odvratnost. I kad sam se vratio s koncerta u Mannheimu, doista me tlačio neuobičajeno razvijen noćni užas pred dnevnom zbiljnošću: jer mi se uopće više nije činila zbiljskom, nego sablasnom.

• Details
• Contents