ЧОВЕК СА ЗЛАТНИМ МОЗГОМ
THE MAN WITH A GOLDEN BRAIN

Summary/Abstract: Борислав Михајловић Михиз је био човек који је, читавог живота, на различне начине, даривао српску књижевност и културу, али и, најнепосред није, своје колеге и пријатеље. С разлогом га је, Матија назвао човеком са златним мозгом, који није имао друге браће осим пријатеља. Можда је нај умесније предочити да су прве две Михизове књиге, посебно прва, већма сведочанство о иницијалном стадију оног процеса у којем је попин Бора израстао у прву главу српске културе, наговештавајући изузетне интелек туалне и књижевне потенцијале, неголи књиге које, у битноме, заокружују његово дело, као, на пример, Портрети или Аутобиографија о другима. Оне се, дакле, као што сам предочио у Предговору, хоће, пре свега, као дела у којима се уочава траг дарујућих бразди, које је изорао овај вредни аутор, пењући се ка врховима српске књижевности и културе друге половине ХХ в. Стога је умесно, рекао бих, уз Михизов став у Аутобиографији о другима. I, да је, у Песмама, уочљива носталгија за завичајем из које провирује Јесењин, накривљени шешир сремачког пркоса, старинска сентименталност и насиље риме, придодати – има у њима и трагова несташлука бећараца, али и трагова оне изазовне (настасијевићке) атмосфере језичког згушњавања које зрачи у више смерова. Данас, седам и по десетлећа након изласка из штам пе Михизовог првенца-самиздата, најпримереније га је одредити као неку врсту самоописа (односно самоинтерпретације), али и помало скандалном књижицом стихова, како је сам рекао, поводом изласка из штампе песничког самиздата, у разговору с Милутином Чолићем, предочавајући да се поезијом није бавио.

• Details
• Contents