О ПРИЧИ „МЛАДИЦА” ИБРАХИМА ХАЏИЋА
ABOUT THE STORY "MLADICA" BY IBRAHIM HADŽIĆ

Summary/Abstract: Суштина је у језику. И то ће показати ова, слободно је могу назвати, приповетка. Мада на тек десетак страница. Којима се ништа не може ни додати, нити одузети. Значи ли да је савршена? Управо тако. А прича је једноставна, каква би и требало да буде. Десет дана после великог поводња тројица петнаестогодишњака, како дословно и почиње текст, кренула су у рибарење на реку, низ клисуру Ибра. Ићи ће од мање вредних ка вреднијима и оној највреднијој риби, коју можда нико раније није у тој реци упецао. Тако ће најпре уловити црнпурасте кркмане, које ће нанизати на ракљасту грану, те ће, на путу даље низ кањон, према ловљењу пастрмки, у узбудљивом излову упецати ништа мање но младицу, дугачку као нога једног од дечака, док ће други рећи да ће се сви чудити када је буду проносили кроз чаршију. Нешто мало пре тога, огладнели, наложиће ватру и испећи на каменим плочама оне првоуловљене рибе, појешће их у сласт. Потом ће кренути даље, низводно, према пастрмкама, најпре обезбедивши свој велики и тешки улов. Везали су канапом младицу за грану јове, потопили је у воду, заједно с преосталим нанизаним кркманима, и навалили тешко камење на њих. Ипак неће бити безбедна, што још нису знали. У повратку ће је узети, мислили су. Ишли су даље, низ реку, али убрзо је време почело битно да се мења. Невреме с кишом било је све ближе, те су одлучили да заврше с риболовом, и тешко су се враћали реком узводно. Када су дошли до места где су оставили младицу, видели су да је рибетини допола била оглодана глава, реп и леђна пераја. Једна видра, као кривац, управо је бежала с места крађе, док су речни ракови, уз припомоћ бедних слизенака, који нису ни завредили да их лове, глодали шта је преостало од тако сјајног, јуначког улова. Већ су хтели да рибљи костур баце, али један дечак је рекао да ће је однети да је види његов отац. Прве капи кише затекле су их када су већ прилазили свом месту, Рожајама.

• Details
• Contents