We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Нови човек и Цветни трг, две карактеристичне синтагме којима се доказивала супериорност социјалистичког друштвеног концепта над капиталистичким, нашле су се у наслову позоришне драме Душана Макавејева и Раше Попова Драма је изведена у окриљу студентског позоришта „Крсманац“ 1962. године.
More...
Заједнички став позоришних теоретичара класичне позоришне уметности гласи – идеја је почетна мисао која заокупља писца, односно, либретисту и инспирише га да од ње касније створи неку конкретну причу. Идеја је став аутора о нечему што треба да буде јединствено за цео драмски комад, односно, оперу, при чему драмска идеја дела не мора увек бити у складу са животном стварношћу. Међутим, аналитичко читање дела не подразумева одмах и усвајање пишчеве идеје. Кроз то читање могу се видети различити углови посматрања ствари. За разлику од апстрактности идеје драме, тема поседује квалитет конкретног, јер ту постоје протагонисти идеје. Тема је оно „о чему је реч” – како то обично људи кажу када желе да сазнају конкретан садржај драмске радње, односно његов заплет. За своје драме, Лаза Костић је бирао тему према актуелним политичко-социјалним приликама, али и према трендовима који су владали у позориштима светских престоница. Он је сматрао да драму не чини дијалог, него и занатско-уметничка обрада, о чему је такође реч у овом раду. Дуго се мислило да је Лаза Костић аутор само двају трагедија: Максим Црнојевић и Перо Сегединац. Но, потом су откривене и његове две комедије: Гордана и Окупација. У овом раду биће речи о Костићевим трагедијама.
More...
Изложбом и каталогом Кир Јања на сцени Народног позоришта у Београду, Музеј позоришне уметности Србије придружује се обележавању јубилеја – 150 година од оснивања Народног позоришта у Београду (1868-2018). Изложба илуструје живот једне представе кроз плакате (од прве премијере 1870), малобројне сачуване фотографије Пере Добриновића у улози Кир Јање и фотографије - портрете свих Кир Јања (и фотографије представа из 1931. и 1956). Најзаступљеније на изложби су фотографије на платну актуелне позоришне представе Кир Јање (1992). Изложба је омаж најпопуларнијем књижевном и позоришном лику на сцени Народног позоришта у Београду.
More...
Норма Винченца Белинија (1801-1835) једна је од ретких италијанских опера, која је досад на нашој позорници само једанпут постављена, и то давне 1966. године, када је, 12. јануара, први пут приказана на сцени Опере Народног позоришта у Београду под музичким вођством Оскара Данона и у режији Младена Сабљића. Та представа извођена је до 14. априла 1986, тако да је прошло тридесетак година до поновног премијерног приказивања овог значајног остварења. Како приликом првог извођења, 26. децембра 1831, тако је и након више реприза у Милану, у тадашњем средишту аустријске диктатуре, управо том опером Белини знатно допринео подизању родољубивог расположења и тежњи за уједињењем распарчане Италије.
More...
У претходном броју Театрона објављен је текст „О глумачком савезу“ Димитрија Нишлића. Тиме је започето објављивање мање познатих докумената о проблему путујућих позоришта у Србији почетком двадесетог века. Позната је чињеница да су српска путујућа позоришта била непресушни извор талената којима су се подмлађивала професионална позоришта.
More...
U раду се испитује пријем на који су међу релевантним београдским позоришним критичарима наишле Љестве Јаковљеве Владана Деснице после праизведбе у фебруару 1961, и то како представа тако и драмски текст. Поред тога, укратко се предочава ондашња репертоарска политика Југословенског драмског позоришта, идеолошки тренутак у којем је дело постављено на сцену и разматра однос Десничиног драмског првенца према позоришту ситуација, чије постулате Сартр уобличава у теоријским списима о театру. Тема је истраживана компаратистички, театрографски и уз коришћење одговарајућих метода теоријске драматургије. Показало се да су у рецепцији текста и представе, и поред тога што су критичари различито оценили поједине елементе, превагнуле озбиљне замерке, које су се нарочито односиле на гломазне дијалоге и статичност радње, односно на драматуршки поступак примењен у Љествама Јаковљевим.
More...
Менаџмент културе и медија је интердисциплинарна област настала као спој, с једне стране, образовно-научних области као што су, пре свега, Менаџмент и бизнис, Културолошке науке и комуникологија и Науке о уметностима, и, са друге стране, образовно-уметничке области Драмске и аудио-визуелне уметности. Стога су аутори овог рада спровели теоријско истраживање и детаљно изанализирали правни оквир којим је регулисана ова културна делатност, као и положај продуцената, организатора и менаџера на вечитој спони између уметности и науке, али и њихов статус у виду самосталних сарадника у култури, који им је однедавно омогућен Законом о изменама и допунама Закона о култури.
More...
Изложбом и каталогом о седамдесет година од оснивања Крушевачког позоришта (КП), Музеј позоришне уметности Србије учествује у обележавању јубилеја једног од најнаграђиванијих српских позоришта.
More...
Ретроспективном изложбом Миливоја Штуловића, сценографа, сликара, члана УЛУС-а, наставља се сарадња крагујевачког Књажевско-српског театра и Музеја позоришне уметности Србије и пружа јединствен увид у стваралачки опус који траје преко четири и по деценије. Миливоје Штуловић рођен је у Краљеву 1952. Завршио је Школу за примењену уметност у Новом Саду, и већ на почетку, као осамнаестогодишњак, добио је престижну награду за дизајн текстила на Интернационалној изложби у Франкфурту на Мајни 1970.
More...
Стевану Вранешу не знамо много. Оно што знамо јесте да је дипломирао драматургију 2002. године и да се од тада бави послом који с драматургијом и писањем за филм, позориште или радио, нема директне везе. Како је сам у краткој аутобиографској нотици изјавио “ последњих петнаест година бавио се идејама и људима, рекламама, издавао магазине, развијао дигиталне медијске пројекте и радио у неколико великих мултинационалних корпорација. .. Драма „Сведобро“ је његова повратничка и покајничка драма, Настала као тест и потреба за суочавањем са сопственим демонима и талентом за писање који можда више не постоји. Написана у тренуцима отетим од посла и породице, у Опатији, на Палићу и у Рафаиловићима .“
More...
50. Битеф је одржан од 24. септембра до 2. октобра под слоганом „На леђима махнитог бика“. Главни програм је био географски, жанровски и тематски разнолик, и њиме ћемо се детаљно позабавити у овом тексту, али ћемо на почетку напоменути да су пратећи програми били врло садржајни, амбициозни и разнолики. Од низа изложби посвећених Битефу, преко традиционалне Полифоније и Битефа на филму, до три интернационалне конференције: Битеф и Културна дипломатија, Аутобиографија као перформанс, и на крају, али никако најмање важно, у оквиру 50. Битефа је одржан и 28. конгрес Међународног удружења позоришних критичара.
More...
За разлику од Станислава Биничког, аутора прве српске изведене опере На уранку (на текст Бранислава Нушића), приказане 1903. године, дакле пре оснивања сталног оперског ансамбла у Краљевско-српском народном позоришту у Београду, за разлику од Јована Урбана који је у својој опери Мајка, изведеној 1910. на сцени Опере Жарка Савића у дворани „На булевару“ у Београду (данас познатој као биоскоп „Балкан“) користио српске и турске мотиве, као и за разлику од Исидора Бајића, који је компоновао оперу Кнез Иво од Семберије (на текст Бранислава Нушића) приказану 1911. такође на сцени Опере Жарка Савића, те за разлику и од Петра Крстића, композитора опере Зулумћар (према драми Светозара Ћоровића) први пут изведене 1927. на сцени Опере Народног позоришта у Београду, дакле остварења композитора који су, компоновали ослањајући се на фолклорне мотиве у тежњи да створе национални оперски стил, такође и за разлику од Петра Коњовића, који је изузимајући једно дело, његов првенац, оперу Вилин вео, довршене 1916, први пут приказане у Загребу, 1917, која је, како је уочено, компонована у неоромантичном стилу са извесним веберовским призвуком на бази једног богато инструментираног и динамичног оркестра, створио све остале своје опере обилато користећи фолклор- не мотиве..
More...
Ремек-дело драмског стваралаштва у стиху Едмона Ростана Сирано де Бержерак настало је 1897. и убрзо угледало светла позорнице у Théâtre de la Porte Saint-Martin. Пишући комад, Ростан је желео да овај лик креиран по узору на историјску личност, књижевника из XVII века Сирана од Бержерака, тумачи велики француски глумац Констан Коклен (Constant Coquelin; Коклен старији, 1841–1909).
More...
Полазну основу овог рада представља чињеница да је Чеховљев Вишњик драма о протоку времена која, пратећи статус својих јунака приказан кроз природни циклус обнављања и умирања једног воћњака, заправо прати „покрете историје, дијаграме живота и велике циклусе времена“.
More...
Неоспорно је да драмска литература и театар као инструмент и креативна надградња драмског стваралаштва морају служити сталном освајању и потврђивању слободе човека, његовом избору егзистенцијалних, социјалних и етичких опција, дакле слободи без притисака, слободи живљења у радости и лепоти, у правди и достојанству. У слободи схваћеној као живот у међуљудској толеранцији. Неће бити ништа ново кад кажемо да никаква једноумна сила, ма како у теорији сматрала себе прогресивном и хуманом, не сме насиљем потчињавати театар, присиљавати га да тече као мутна строго каналисана вода. Поготово онда кад се јавља дивергенција између прокламованих циљева одређене друштвене силе и њене прикривене (често неморалне) суштине.
More...
Музеј позоришне уметности Србије у Београду је своју изложбену активност у 2016. години посветио великанима српског глумишта, тако да је публика у музејском простору, до сада имала прилике да се упозна и подсети на стваралаштво Властимира Ђузе Стојиљковића, Неде Спасојевић, а ускоро и Петра Краља.
More...
Италијанка у Алжиру, бурлескна драма у два чина коју је Ђоакино Росини компоновао на основу либрета Анђела Анелија, први пут приказана у Венецији, 22. маја 1813, у Tеатру Сан Бенедето, донела је композитору, после опере Танкред, која је такође доживела леп пријем код публике, још већи успех, који ће дефинитивно потврдити 1816. Севиљским берберином, приказаним у Риму, у позоришту Аргентина.
More...
У намери да се осветле прве године рада (1978-1984) Академског позоришта Промена Академије уметности у Новом Саду и тако сачувају од заборава, настао је овај текст. Стицајем околности нашла сам се у позицији неутралног позоришног посматрача, који покушава да на основу докумената, сачуваних унутар корица регистратора, после три и по деценије, сачини кратак преглед значајне појаве надахнутог истраживачког рада на пољу позоришне уметности студената режије, глуме и њихових професора, најбољих зналаца позоришта, у првим годинама рада Академије уметности у Новом Саду.
More...