0.00 €
We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Borba protiv novog korona virusa često se poredi s ratom. Retorika je često bombastična, ali sličnosti između borbe protiv virusa i protiv neprijatelja zaista postoje. Ratno i pandemijsko izveštavanje takođe imaju mnogo toga zajedničkog: u oba slučaja novinari pišu o stvarima koje se tiču života i smrti. Interesovanje javnosti napaja se dubokim strahovima, često intenzivnijim u vreme epidemije zato što tada opasnost preti celom stanovništvu. U ratu, ako izuzmemo vojnu okupaciju i bombardovanje cele teritorije, strah je najveći među onima koji su najbliže zoni ratnih operacija.
More...
The Romanian Section of the World Jewish Congress (henceforth: WJC) conducted a national survey among the Jewish survivors of the Holocaust in 1946. The objective of the survey was to assess the human and material losses and record the grievances suffered by the surviving Jewish population. In addition to this the statistical data gathered was intended to serve as a basis during the negotiations of the Peace conference ending World War II and for compensation claim. This study analyses the survey and its results regarding three towns from Northern Transylvania (Cluj, Carei and Oradea) which belonged to Hungary during the Holocaust period.
More...
Prva i najočiglednija pouka koju smo izvukli iz konfiskacije bogatstva ruskih oligarha jeste to da Rusija u periodu pre 24. februara nije bila oligarhija, kao što su mnogi verovali, već autoritarna autokratija. Vlast nije bila u rukama malog kruga najbogatijih, već u rukama samo jednog čoveka. Da bismo izveli taj (prilično očevidan) zaključak, moramo se vratiti na izvorna obrazloženja za zaplenu imovine. Administracija Sjedinjenih Država je ove mere najavila pre početka rata, računajući da će oligarsi suočeni s mogućnošću gubitka bogatstva izvršiti pritisak na Putina da odustane od invaziju na Ukrajinu. Verovatno je većina oligarha na koje su mere usmerene (i onih koji su strahovali da će se naći na njihovoj meti) odlično znala šta ih čeka i gotovo je izvesno da su se protivili ratu. Ali, kao što se pokazalo, njihov politički uticaj je zanemarljiv. U ironijskom obrtu, kažnjeni su upravo zato što nisu imali moć.
More...
Takozvani oligarsi u Rusiji i drugim bivšim komunističkim zemljama, buržoaski su pandan onoga što je Marks zvao lumpenproletarijatom: nemisleća kohorta podložna političkoj manipulaciji jer njeni pripadnici nemaju klasnu svest ni vlastiti revolucionarni potencijal. Međutim, za razliku od proletarijata, lumpen-buržoazija koja se u ovim zemljama javlja krajem 1980-ih, kontroliše kapital – i to mnogo kapitala – zahvaljujući divljoj „privatizaciji“ imovine u državnom vlasništvu.
More...
Čitam što obično ne bih da bih razumeo. Pa, na primer, pročitam naslov kako je „Hrabro biti na strani Ukrajine, a časno biti na strani Rusije“. Ili tako nekako. Kako bi to trebalo razumeti? Za hrabrost čast nije neophodna, a časnost ne zahteva hrabrost – to bi bilo jedno tumačenje. Ako se to želi reči, u Srbiji postoji, ako dobro razumem, veliki broj časnih kukavica, i mali broj nečasnih heroja. A sva je prilika, imajući u vidu da je zvanična politika da se ne bude ni na jednoj strani, da ne nedostaju i nečasne kukavice. Naravno, ako se svejedno misli da su časni ljudi hrabri, a hrabri ljudi časni, onda je ovo što je rečeno lišeno smisla, mada i dalje ostaje zaključak da su ljudi koji određuju i slede zvaničnu politiku lišeni i časti i hrabrosti.
More...
Rat u Ukrajini izaziva potrese u međunarodnim odnosima. Otvorena su nova pitanja o nacionalnoj bezbednosti Evrope, a energetska geopolitika je duboko uzdrmana. Pored toga, čini se da rat stvara nove podele između globalnog severa i globalnog juga, dok Rusija i Kina jačaju svoje strateške odnose.
More...
Izraz westsplaining, vestsplejnovanje, smišljen je po uzoru na kovanicu iz savremene feminističke teorije mansplaining (man + explain) kojom se opisuje prikriveno seksistički manir snishodljivog, patronizujućeg muškog objašnjavanja ženskih prava i problema ženama. Izraz delimično odgovara terminu balkanizam Marije Todorove, odnosno orijentalizam Edvarda Saida – ukratko, vestsplejnovanje je kad zapad, arogantno i neovlašćeno, objašnjava istoku njegove probleme i prilike. Prim.prev.
More...
U zapadnim medijima kolaju različite glasine o zdravstvenom i mentalnom stanju u kojem predsednik RF Vladimir Putin donosi odluke koje se tiču rata i mira, života i smrti miliona ljudi. Medicinske dijagnoze se postavljaju u rasponu od mogućih mentalnih poremećaja i demencije do navodnih simptoma karcinoma i začetaka Parkinsonove bolesti. Uz ove fiziološke poremećaje navodi se učestalo i još jedno patološko stanje, naime Putinova opsednutost istorijskom geografijom i nekritičkim narativima o ruskoj istorijskoj veličini, slavi i nepravdi koja se nanosi ruskom narodu. Već u jednom intervjuu iz 2019. Putin se bavio opravdanim i neopravdanim etnogenezama naroda, iskonskim i konstruisanim identitetima u rasponu od 12. veka do danas. Ovoj ezoteriji je navodno u užem krugu saradnika bio naročito izložen tokom dugotrajnog karantina u koji se dobrovoljno sklonio za vreme aktuelne pandemije. Jedna patologija je tako hranila ovu drugu, a evropski kontinent je iz kolektivne neuroze izazvane pandemijom upao u stanje opšte anksioznosti koju je pokrenula ruska vojna agresija na Ukrajinu.
More...
Tek što je Roman Abramovič najavio da će zbog sankcija koje je Velika Britanija uvela ruskim oligarsima ponuditi na prodaju fudbalski klub Čelsi, potencijalni kupci su počeli da se utrkuju s ponudama. Jedna sportska ikona, veliki igrači iz Sitija, čak i jedan uvaženi kolumnista Tajmsa, prihvatili su da zastupaju nekoliko američkih multimilijardera u najavljenoj licitaciji. U međuvremenu, mnoštvo londonskih nekretnina u vlasništvu ruskih oligarha našlo se u procesu likvidacije, što je odavno trebalo da se dogodi. Zašto tek sada?
More...
Bila je ta nesretna, ratna 1991. Sjećam se, vratila sam se s nekog ratišta, očiju punih razaranja i smrti zbog želje srpskog vodstva za stvaranjem Velike Srbije. Glupo i nepotrebno umiranje za teritorij i naciju, kao i ovo kojemu sa zebnjom svjedočimo – Putinovu razaranju Ukrajine, zločinu protiv civila, pretvaranju Marijupolja u hrvatski Vukovar… Na porti TV kuće sjedio je portir, „čuvar“ redakcije s onim svojim telefonskim uređajem preko kojega je u mirno doba Jugoslavije prisluškivao razgovore novinara, a nije bio jedini, i potom ta bezvezna čavrljanja dojavljivao Službi koja je brinula da nitko ne skrene sa zadanog pravca neslobode i čvrste ruke jedine nam Partije. Elem, onako umorna, ipak sam na staklu porte, pred očima dotičnog sluge novoga režima, primijetila papir s imenima zaposlenika „kojima se ubuduće zabranjuje ulazak u zgradu“, to jest „nepoćudnih“ kolega sumnjiva porijekla, a koje je nova nacionalistička vlast proglasila unutarnjim neprijateljima, petom kolonom za koju više nema mjesta među nama, čistim Hrvatima. Impulzivno sam strgnula taj ogavni spisak i dobila udarac nogom od vratara, budnog čuvara nacionalne TV kuće od neprijateljskih „spavača“.
More...
Mnogi rusku invaziju na Ukrajinu opisuju kao početak novog hladnog rata, nalik starom po akterima i ideologiji. „U borbi između demokratije i autokratije, između suvereniteta i gubitka samostalnosti na kraju će pobediti sloboda“, istakao je predsednik Bajden u televizijskom obraćanju na dan kada su ruski tenkovi ušli u Ukrajinu. Ali mada se Rusija i zapad ne slažu u mnogim principijelnim pitanjima, ovo nije repriza Hladnog rata. Ovo je geopolitički 21-ovekovni sukob za postizanje globalne prednosti. Ako ima mesta poređenju, ovaj trenutak je sličniji prilikama u Evropi pre Prvog nego nakon Drugog svetskog rata.
More...
Niko ne zna kako će se ovo završiti. Nerazumni avanturizam Putinu se obija o glavu: pokušaj da se ponaša kao Sjedinjene Države, sa BDP-om od 1,5 biliona dolara, manjim čak i od Italije i minijaturnim u poređenju s Kinom (14,7 biliona dolara), bio je sumanut od početka. Ako je zamišljao brzi udar, nalik kolonijalnoj „policijskoj operaciji“, do sada je sigurno shvatio da bi postavljanje Janukoviča ili drugog marionetskog predsednika u Kijevu, primoralo Rusiju da održava značajno vojno prisustvo u Ukrajini. Zemlja koja je pre 12 godina bila podeljena na prorusku i prozapadnu frakciju, odlučno se okrenula ka zapadu.
More...
Za ocenu dugoročnih izgleda ruske ekonomije takođe je korisno prvo definisati prihvaćene pretpostavke i osvrnuti se na istorijske primere. Polazimo od dve pretpostavke. Prvo, da današnji ruski režim u sadašnjem ili nešto izmenjenom obliku može potrajati još 10 do 20 godina.
More...
Pretpostavimo da su sledeće dve političke odluke do sada, do agresije na Ukrajinu, strateške, što će reći da su se kineske vlasti njima rukovodile kod svih drugih političkih odluka: Prva, da je od 1989. legitimnost vlasti, ili bolje rečeno odloženost legitimnosti vlasti, zasnovana na održavanju stabilnosti koja je pretpostavka privrednog razvoja i dogod ga ima. Sa dugoročnim izgledom da se, da to tako kažem, privredni liberalizam dopuni demokratskom legitimnošću - stoga je to odložena legitimnost. (Za one koje to interesuje, to je bio Buharinov ili program Nove ekonomske politike iz 20-ih godina prošloga veka u Sovjetskom Savezu. Koji je Staljin ugušio u krvi, u ne maloj meri ukrajinskoj, o Buharinovoj da ne govorimo.)
More...
Dok se rat u Ukrajini bliži trećem mesecu uzimajući sve veći danak u ljudskim životima i razaranju, Vašington i njegovi evropski saveznici smišljaju, zasad neuspešno, kako da zaustave taj strašni sukob koji izaziva globalne poremećaje.
More...
Ako ima smisla pozivati se na njih, evo nekoliko činjenica. Finska i Švedska odlučile su da u maju zatraže da uđu u Nato. Granica Finske s Rusijom nešto je kraća (malo preko 1.300 km) od granice Ukrajine s Rusijom (malo manje od 1.600 km). Što se Švedske tiče, ni ona nije daleko od Rusije. Kaže se da je Rusija napala Ukrajinu zato što ju je Nato saterao u ćošak. Napadom na Ukrajinu Rusija hoće da udalji Nato od svojih granica. Svojom odlukom Švedska i Finska jasno demonstriraju da će Rusija napadom na Ukrajinu u stvari ojačati Nato, ne samo u svom okruženju nego i na svojim granicama.
More...
Rat u Ukrajini ušao je u treći mesec. Kraj mu se ne nazire i ne postaju jasniji ciljevi ruske invazije. U međuvremenu, Rusija je zapretila Britaniji proporcionalnim odgovorom ako nastavi s provociranjem Ukrajine da upotrebi zapadno oružje za napade na teritoriju Rusije. Nuklearna pretnja se pominje svako malo, ali se brzo i odbacuje uz nevericu da bi svet mogao otići tako daleko u svojoj ludosti. Na pitanje zašto da ne, nije li se već otišlo predaleko time što nuklearno oružje postoji kao sama osnova vrelog mira, nema mudrog odgovora.
More...