We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Ratovi su najužasniji događaji. Ne bi trebalo nikada da se dešavaju. Sve ljudske napore bi trebalo usmeriti u pravcu onemogućavanja ratova. Da ne budu samo nelegalni, nego nemogući, tako da niko ne bude u stanju, niti da ima motiv da ih pokreće.
More...
„Ovo je užas“, rekao je momak koji je stajao iza mene u redu na kijevskom aerodromu Borispolj. Pokušavali smo da kupimo karte za poslednji let iz Kijeva. U 3 sata posle ponoći 24. februara aerodrom su zauzeli ruski padobranci. Ljubazni mladi carinici koji su proveravali moje dokumente sada su možda mrtvi ili zarobljeni. Svi ljudi koje sam sretao tokom petodnevne posete Ukrajini – političari, rezervisti, rudari, aktivisti – svi oni sada rizikuju život, mogućnost da budu ranjeni, zarobljeni, mučeni, trajno traumatizovani.
More...
Izrael je u julu 1970. izveo vazduhoplovnu operaciju Rimon 20. U pažljivo planiranoj zasedi izraelski avioni su namamili sovjetske migove na egipatskom nebu da polete ka njima. Oboreno je 5 migova, pri čemu su poginula trojica pilota. Bio je to samo deo velikih sovjetskih vojnih snaga poslatih u Egipat. Veliki SSSR je bio na vrhuncu moći, ali to nije sprečilo mali Izrael da mu se vojno suprotstavi. Dvanaest godina kasnije, u vojnoj operaciji u Prvom libanskom ratu Izrael je bez oklevanja napao sirijske vazduhoplovne snage i uništio sovjetski raketni sistem zemlja-vazduh. Niko nije ni pomišljao da odustane od ove akcije da ne bi naljutio Ruse.
More...
Koliko treba da se prolije krvi žitelja Ukrajine da bi se utažila srpska žeđ za pravdom? Ozbiljno pitam. Jednom bi ta žeđ valjda morala da se ugasi, kako bismo nadalje živeli manje-više u miru. Koliko gradova u Ukrajini treba da bude sravnjeno sa zemljom da bi se Srbi konačno osvetili NATO-u i Amerikancima? Koliko duboko ruski tenkovi treba da uđu u Ukrajinu, kako bi Ukrajina – a i Srbija s njom – povratila svoj suverenitet? Jer, tako nam se kaže, 2014. Ukrajina je izgubila suverenitet, uzeli su joj ga notorni Amerikanci, pa joj ga sad Rusija vraća na tenkovima. Kako Ukrajini tako i Srbiji. (Zaista, kako?) Koliko demonstranata u Rusiji treba da utamniči Putinov režim, da bi se Srbi osećali slobodno? Za sad smo na 7.000. Malo, mnogo? Koliko televizijskih tornjeva treba da se sruši u Ukrajini i koliko nezavisnih medija da se zatvori u Rusiji da bi Srbi bili zadovoljni stanjem demokratije i slobodom medija u svetu?
More...
Slike užasa iz Ukrajine, zemlje koja se ničim izazvana našla pod brutalnom agresijom Rusije i pred otvorenim negiranjem prava na postojanje od strane Vladimira Putina, otvorila je kraj svih ostalih pitanja i ono o ideji ujedinjene Europe. I to baš u momentu u kojem su kao jedini preostali ljudi koji su vjerovali u tu ideju ostali Ukrajinci. Ovdje naravno govorim o Europskoj uniji kao ostvarenju te ideje, a ne o raznim drugim zamislima totalitarnog ujedinjenja Europe.
More...
Odesa. Desetine ljudi su u plamenu, guše se, skaču kroz prozor. Zapadni mediji nazivaju ih „proruskim snagama“. Napolju aplaudiraju njihovi protivnici. Ljudi koji su bacili zapaljive bombe su Ukrajinci. „Skočite, spasiće vas vaš Putin“, čuli su se povici. Nedavno smo građane Ukrajine slavili kao heroje slobode. Izgleda smo se prevarili. U Ukrajini postoje zaraćene strane, a ne pristalice demokratije i despotije. U pitanju su moć i borba za teritorije, a ne sloboda. Da li su nam prozapadni piromani draži od proruskih batinaša?
More...
Zapadni političari su sve češće prinuđeni na ulogu psihoanalitičara. Jer logika Kremlja drugačije se ne da razumeti. O prognoziranju budućih poteza da i ne govorimo. Pre neku nedelju je The New York Times izvestio svetsku javnost o razgovoru Baraka Obame i Angele Merkel, gde je ona konstatovala da ruski predsednik izgleda „živi u nekakvom svom svetu“. U nedavnom intervjuu objavljenom u The Wall Street Journal, državni sekretar SAD Džon Keri se govoreći o našem predsedniku slično izrazio: „U poslednje vreme se rađa skoro opipljiv osećaj da on (Putin) stvara nekakvu svoju realnost, svoj svet odvojen od stvarnih činjenica sa kojima se susreću ostali ljudi i svi narodi sveta, uključujući i njegov sopstveni“. A onda je progovorio jezikom psihonalize: „Pred nama je tip ličnosti čije su reakcije potpuno protivrečne svim lekcijama koje smo tokom poslednjih 60-70 godina već savladali. I sve što on čini je do te mere nekongruentno, da vi počinjete da žalite sve one koji će na kraju morati da plate visoku cenu njegove neodgovornosti. To se, na njegovu nesreću, u prvom redu odnosi na građane Rusije.
More...
Današnja ukrajinska kriza je ozbiljna i opasna, do te mere da je neki komentatori čak porede sa kubanskom raketnom krizom 1962. Kolumnista Tanasis Kambanis sažeo je osnovno pitanje u listu Boston Globe: „Putinova aneksija Krima predstavlja raskid sa poretkom na koji su se Amerika i njeni saveznici oslanjali od završetka Hladnog rata – naime, sa poretkom u kojem velike sile vojno intervenišu samo kada na svojoj strani imaju međunarodni konsenzus, ili ukoliko to nije moguće, kada ne prelaze crvene linije suparničke sile.“
More...
Situacija u Ukrajini je postala smrtno ozbiljna. Počela je da proizvodi političke viceve. Stanovnicima najveće evropske države, naravno, nije do političkih viceva. Crni humor vlada njihovim životima. Ne treba tragati za specijalizovanim satiričnim časopisima niti tražiti zabavne strane u dnevnoj štampi. Šale se zbijaju na naslovnim stranama glavnih novina. „Rusija preti vojnom intervencijom u istočnoj Ukrajini. Sjedinjene Države će zato rasporediti vojne snage u Litvaniji, Letoniji i Estoniji i Poljskoj.“
More...
Dok govori oružje valja podsjetiti da je prva žrtva rata vazda istina. Ako uopće možemo govoriti o jednoj istini, tada je to istina ljudi čiji život konflikt neposredno ugrožava i obilježava. Većinom su to ljudi koji su stotinama ili hiljadama kilometara udaljeni od centara moći gdje se donose odluke o njihovoj sudbini.
More...
Kao sredstvo odvraćanja, dakle kao pretnja, sankcije nisu imale željeni uticaj. Rusija je svejedno napala Ukrajinu. Šta se sada njima želi i može postići?
More...
„Slušaš li Putina?“ Neočekivana poruka od prijateljice iz Moskve stigla je u ponedeljak, negde oko 20. minuta govora ruskog predsednika, u kom će on obznaniti priznanje dve istočne oblasti Ukrajine kao nezavisne države i praktično izložiti svoje razloge za lansiranje nove vojne ofanzive protiv ove zemlje. Da, slušala sam ga; u tom trenutku, Putin je rekao da Ukrajina nema istoriju legitimne državnosti. Kad je govor završen, prijateljica je na Fejsbuku napisala: „Ne mogu da dišem“.
More...
Rušenje Lenjinovih spomenika postalo je uobičajena televizijska ilustracija izveštaja o masovnim protestima u Kijevu protiv Janukovičeve vlade. Bio je to lak način za demonstraciju besa: spomenici su predstavljali simbol sovjetske represije i politike ruske dominacije nad susedima čijim se nastavljačem smatra Putinova Rusija.
More...
U svom legendarnom filmu Dijamantska ruka (1969), Leonid Gajdaj je snimio mnogo scena koje su neminovno morale izazavatine zadovoljstvo sovjetske cenzure. Predviđajući to, Gajdaj je za finalnu scenu ove komedije snimio eksploziju nuklearne bombe namoru, scenu koja nikako nije bila povezana sa sadržajem filma i koja je i sama po sebi izgledala prilično apsurdno. A kada je nasednici komisije Državnog komiteta za kinematografiju (Госкино) došao red na njegov film, Gajdaj se opasno zainatio: bio je spreman da se odrekne bilo koje scene osim te, poslednje. Prepirka se produžila i nakon nekoliko dana teških razgovora, Gajdaj je na kraju ipak „popustio“. Sve ostale scene u filmu su ostale praktično nedirnute. Tu i tamo su poneku malo podkresali, ponegde malo izmenili tekst i to je bilo sve.
More...
Sve je izgleda već jasno. Ruski potezi su „znak slabosti“ (Obama), Putin je „gubitnik“ (Spiegel online), živi u „nekom drugom svetu“ (Merkel), Zapad mora da mu „pokaže gde mu je mesto“ (Frankfurter Allgemeine Zeitung). Moćnici i mediji na Zapadu odavno nisu bili tako složni kao tokom Krimske krize: Ludi Ivan je prekršio međunarodno pravo, red je da zbijemo redove.
More...
Kancelarka preti Rusiji novim sankcijama. Ministarka odbrane Ursula von der Leyen bi dala da se podmažu tenkovske gusenice: „NATO bi trebalo da pojača prisustvo na svojim spoljnim granicama.“ Kada je reč o nadmetanju teškim rečima, čini se da Zapad uspešno drži korak sa Rusijom. Zabrinuta javnost je shvatila da u ovom novom konfliktu između Istoka i Zapada oko sudbine Ukrajine nijedna strana ne namerava da smanji napetosti.
More...
Gospodine predsedniče! Dame i gospodo! Putin želi da vojnim putem reši ukrajinsku krizu. On ne shvata da se svetski problemi ne mogu rešavati vojskom i oružjem. Baš naprotiv.Tako se ne mogu rešavati ni ruski problemi. Negovi stavovi i potezi su pogrešni. Međutim, ti isti stavovi dominirali su i još dominiraju na Zapadu. To pokazuju primeri Jugoslavije, Avganistana, Iraka i Libije.
More...
Potpuno nezavisni krimski parlament obratio se lično Putinu s molbom da se Autonomna republika Krim primi u sastav Ruske Federacije. Ovo se dogodilo dva dana pošto je Vladimir Putin izjavio da pitanje o prijemu Krima u sastav Rusije nije u igri. A pravila se, kako vidimo, tokom igre i te kako menjaju.
More...
Mnogi koje volim i sa kojima sam odrastao na poluostrvu Krim sada slave ruske vojnike. Izgleda da je većina ruske populacije na Krimu podlegla ovoj euforiji. Ovaj događaj za njih znači povratak dugo priželjkivane harmonije. Mogli bismo reći da se u tome ogleda ruski mentalitet prožet imperijalističkim sklonostima, arhaičnošću i paternalizmom. Možda je to preterivanje. Ne bi trebalo da donosimo preuranjene zaključke, već bi bilo bolje da se posvetimo predistoriji ovog problema.
More...
