We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Ovo je gotovo trivijalno, ali se često odbacuje. Nije NATO samo, a po završetku hladnog rata zapravo ni prvenstveno, savez za odbranu od spoljašnjih neprijatelja. Da bi se to razumelo potrebno je poći od sledećeg zapažanja.
More...
Rat je najupečatljiviji primer međuzavisnosti, kao uostalom i zablude o moći i pogotovo nadmoći. Kakav je primera radi privredni odnos snaga u svetu? Jer moć raketa, tenkova i aviona nije nezavisna od proizvodnje i novca, da to kažem pojednostavljeno. Ovo pogotovo ako se ceni uticaj sankcija na rusku privredu i posredno na njenu vojnu moć.
More...
Govor koji je Putin održao 21. februara 2022. povodom priznavanja nezavisnosti Donbasa i Luganska jedan je od najneobičnijih političkih govora našeg doba. Za nešto više od 55 minuta Putin je izgovorio oko 6.000 reči, bez zastoja i bez ijednog lista hartije pred sobom. Koliko je to moguće oceniti s ove strane ekrana, rekao bih da nije koristio ni teleprompter.
More...
Novinari koji su 20-ih i 30-ih godina prošlog veka pisali o međunarodnim odnosima svoje doba su zvali poratnim. Događaje su pratili iz perspektive Velikog rata koji je razorio Evropu nekoliko godina ranije. Istoričari koji danas govore o tom vremenu zovu ga međuratnim, jer te godine analiziraju kao deo procesa koji vodi ka još razornijem Drugom svetskom ratu. Kamo sreće da su novinari iz 30-ih imali tu perspektivu.
More...
„Premda je to ludilo, ipak u njemu ima metode“, govorio je Polonije. Postupci glavnog ruskog načelnika potvrđuju ove reči. Samo četiri dana nakon početka masakra, koji se po naređenju Roskomnadzora (Federalna agencija za nadzor informacionih tehnologija i komunikacije) od sada ima zvati „specijalna vojna operacija“, Vladimir Putin je izjavio: „Najviši zvaničnici vodećih zemalja Natoa dozvolili su sebi agresivne izjave o našoj zemlji, stoga naređujem ministru Odbrane i načelniku Generalštaba da snage ruskih nuklearnih snaga za odvraćanje stave u stanje posebne borbene gotovosti“.
More...
Europska unija hvali diskutabilni Sporazum o pridruživanju s Ukrajinom kao prilog stabilizaciji zemlje i kao izlaz iz njezine ekonomske nevolje. EU i Ukrajina su 21. ožujka potpisale politički dio Sporazuma, a EU je u prijelaznom razdoblju stavila na snagu trgovinske olakšice na izvoz ukrajinske robe. Sporazum bi pak u potpunosti trebao stupiti na snagu nakon ukrajinskih izbora krajem svibnja. No suprotno tvrdnjama EU-a, Sporazum zaoštrava napetosti u Ukrajini, kao i njezine ekonomske probleme.
More...
Nema razlike između onih žena, djece i staraca koji su pod bombama i granatama živjeli u podrumima Vukovara 1991, u Sarajevu 1992-94, Beogradu 1999, Bagdadu 2003 – i ovih sada u Kijevu, Harkovu i drugim gradovima Ukrajine. Istu patnju ljudi koje je takva sudbina snašla dijele, i istu ulogu nevine žrtve, objekta iživljavanja onih neljudi koji ih bombardiraju, tkogod da su ti i bez obzira s kojim motivima takve patnje bližnjima izazivali. Za vrijeme Nato bombardiranja Beograda 1999. napisao sam u pismu direktoru vašingtonske Carnegie zaklade za svjetski mir: „Kad ste već propustili bombardirati bombardere Vukovara, Dubrovnika i Zadra 1991. i Sarajeva 1992-94. i drugih bosanskih i hercegovačkih i kosovskih gradova i sela kroz balkanske ratove devedesetih, ne vidim što ćete postići time što ste u podrume i skloništa natjerali poslije toga srbijanske civile, žene, djecu i starce Beograda, Novog Sada i drugih gradova Srbije?“
More...
„Mislim da će Putin investirati Kijev“, rekao mi je jedan Nato general. Na trenutak sam pomislio da sam ga pogrešno čuo, a onda sam shvatio da koristi ovu reč u starom vojničkom žargonu za opkoljavanje grada bez okupacije. Ta jedna reč pokazuje koliko smo nazadovali u Evropi tokom poslednjih 15 godina: od sveta u kom investirati znači ulagati novac u nešto, do sveta u kom investirati znači opsedati ga vojskom.
More...
Razgovor sa Helmutom Schmidtom, bivšim zapadno-nemačkim kancelarom (1974-1982) i ministrom odbrane, vodio Matthias Nass.
More...
Krim je bio sastavni deo Rusije od 1783, kada ga je caristička imperija anektirala deceniju posle pobede nad Otomanima u borbi kod Kozludže – do 1954. kada je sovjetska vlada izdvojila poluostrvo iz Ruske Sovjetske Federacije Socijalističkih Republika (RSFSR) i predala ga Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici. Vest o transferu prenela je sovjetska štampa krajem februara 1954. osam dana pošto je Prezidijum Vrhovnog Sovjeta SSSR usvojio rezoluciju. Tekst rezolucije uz poneki umirujući izvodiz diskusije sa sednice Prezidijuma održane 19. februara, objavljeni su zajedno sa vrlo kratkim saopštenjem. Više detalja o transferu neće biti otkriveno do kraja sovjetske ere.
More...
Postaje upadljivo proteklih sedmica kako se događaji u Ukrajini, pretežito u medijima na ovdašnjim prostorima, mimo svih drugih teorija uspoređuju i s “mogućnostima jugoslavenskog scenarija raspada”. Podjednako je upadljivo i kako se u argumentacijama zatu usporedbu upotrebljavaju različiti argumenti, ovisno o sredini u kojoj se teorije “jugoslavenskog raspada” spominju. Na stranu potpuno nesuvisle varijante poput one u pitanju političaru iz Ukrajine u ovdašnjim dnevnim novinama gdje se tzv. jugoslavenski scenarij povezuje s mogućnošću napada Rusije na Ukrajinu!? Kakve veze ima inozemna vojna intervencija s ondašnjim yu-raspadom.
More...
Frank-Walter Steinmeier je nedavno izjavio „da je Nemačka prevelika da bi komentarisala svetsku politiku“. Sada vidimo na šta je mislio. Nemačka ne samo da je komentarisala situaciju u Kijevu, već se i aktivno umešala. Rezultat je diplomatska katastrofa. Da li su Merkel i Steinmeier naivni ili su samo želeli da budu lukavi? Možda su nameravali da pomognu Ukrajincima ili čak da Putinu pokažu gde mu je mesto? Oba ova plana su se izjalovila. Bila podela ili rat, Ukrajina će platiti visoku cenu za to što je podlegla zapadnom iskušenju, u čemu i Nemačka ima veliku odgovornost.
More...
Za 14 godina koliko je na vlasti i koliko žali nad propašću sovjetske imperije, Vladimir Putin je započeo tri rata protiv ruskih suseda i protiv teritorija koje su nekada bile pod dominacijom Kremlja. Kao novoizabrani premijer 1999, pre nego što je postao predsednik na Novu godinu 2000, pokrenuo je rat u Čečeniji, brutalno gušeći oružanu pobunu protiv Moskve u severnom Kavkazu i sravnivši pokrajinsku prestonicu Grozni.
More...
August 1991. sam proveo u Kijevu. Kad sam tu početkom mjeseca pristigao, Kijev je bio glavni grad Sovjetske Socijalističke Republike Ukrajine, jedne od petnaest republika u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Kad sam otišao, Sovjetski Savez se bio izvalio, a Kijev je bio glavni grad nezavisne Ukrajine.
More...
Sredinom januara sve je krenulo brzo i pobunjeni građani Ukrajine su razvlastili predsednika Janukoviča koji se sklonio u neku rusku bazu. U zamahu pobune poginulo je nekoliko stotina ljudi i vetar je odneo i narandžastu revoluciju i nade građana, a vetar je severni. Već znamo da V. Putin ne da Ukrajinu, a kriza više nije rusko-ukrajinska već bezmalo planetarnih razmera. U Berlinu i Briselu nisu sigurni kako će dalje ići. Pomorandža u Kijevu je poprskana krvlju i elitni komentatori u svetu ne žure sa svojim tekstovima.
More...
Komentatori aktuelne krize u odnosima između Rusije i zapada pre svega se bave Ukrajinom. To je razumljivo kada se ima u vidu 100.000 ruskih vojnika i zastrašujući arsenal oružja raspoređenih uz rusko-ukrajinsku granicu. Ali to skreće pažnju sa američke strateške greške učinjene još 90-ih godina prošlog veka.
More...
Pretpostavljam da su i amateri za međunarodnu politiku u Srbiji sa znatnom zabrinutošću protekle sedmice pratili novo zaoštravanje suprotstavljenih pogleda Zapada i Rusije na aktuelne probleme Ukrajine, koje je demonstrirano u Minhenu, na bezbednosnom forumu koji je okupio „najjače igrače“ svetske diplomatije.
More...
Po Evropskoj uniji sada hodaju u potkovanim cipelama. To nije naročito teško, jer zver leži na zemlji. U centru već dugo nemaju nikakve nove ideje. Ali zato se na njenim periferijama događaju stvari koje iznova definišu kontinent. Vladimir Putin je za popust u nabavci plina i petnaest milijardi dolara od Viktora Janukoviča upravo kupio Ukrajinu, za koju je EU već bila pripremila sve papire. Trebalo ih je samo potpisati. Ovo je naravno uvredljivo. Nisu smatrali ni da treba evropsku državu obračunati u evrima. Evropa u Kijevu sada stoji vrlo loše. Ljudi koji tri nedelje demonstriraju po snegu i mrazu mašući evropskim zastavama postavljaće čudna pitanja.
More...
Evroentuzijazam. Već više od dve nedelje po većim gradovima Ukrajine traju protesti protiv odluke Vlade da „zamrzne“ potpisivanje Asocijacije sa EU. Kao obrazloženje odustajanja od tog Sporazuma koji menja geopolitičku orijentaciju zemlje, iz zvaničnog Kijeva navodi se ekonomski pritisak od strane Moskve.
More...
