We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Niko ne želi rat. Ali severna Amerika, Evropska unija i Rusija nezadrživo jure ka njemu, ukoliko konačno ne prekinu fatalnu spiralu međusobnih pretnji. Svi Evropljani, uključujući i Rusiju, snose zajedničku odgovornost za mir i bezbednost. Prisetimo se ovog cilja i nećemo zalutati na stranputicu.
More...
Šestog marta 2014. EU i SAD su postigle sporazum o postupnom uvođenju sankcija. U prvom redu, obustavljeni su planovi za bližu ekonomsku saradnju EU i Rusije, uključujući i razgovore o nastavku Sporazuma o partnerstvu i saradnji koji je istekao 2008, kao i pripreme za samit G8 planiran za jun u Sočiju. Nakon Krimskog referenduma 16. marta i prisajedinjenja ove oblasti Rusiji, sprovedena je u delo pretnja o ciljanom kažnjavnju pojedinih Rusa i Ukrajinaca. Amerika je nametnula zamrzavanje imovine i zabrane putovanja za 11 lica, a EU je sankcionisala 21 osobu. Ubrzo je EU dodala još 12 lica, dok su SAD takođe proširile spisak i dodale Bank Rosiju.
More...
Međunarodni odnosi imaju svoju unutrašnju logiku. Još davne 1987, lideri SSSR i SAD su potpisali Dogovor o likvidiranju raketa srednjegi malog dometa (RSMD). To je bio prvi signal da se hladni rat završio. A u julu 2014, Vašington je optužio Moskvu da je vršila kopnene probe nove krilate rakete čiji domet prekoračuje okvire koji su ovim dogovorom propisane. Napominjem da su saglasno dogovoru RSMD tada bile uništene rakete s dometom od 500 do 5500 kilometara. Američka štampa je i ranije pisala o tome da usavršavanjem svoje krilate rakete P-500 koja je, kako se da razumeti, borbeni element operativno-taktičkog kompleksa „Iskander“, ruska strana zapravo krši dogovor.
More...
Europska unija hvali diskutabilni Sporazum o pridruživanju s Ukrajinom kao prilog stabilizaciji zemlje i kao izlaz iz njezine ekonomske nevolje. EU i Ukrajina su 21. ožujka potpisale politički dio Sporazuma, a EU je u prijelaznom razdoblju stavila na snagu trgovinske olakšice na izvoz ukrajinske robe. Sporazum bi pak u potpunosti trebao stupiti na snagu nakon ukrajinskih izbora krajem svibnja. No suprotno tvrdnjama EU-a, Sporazum zaoštrava napetosti u Ukrajini, kao i njezine ekonomske probleme.
More...
Uoči Uskrsa iz Ženeve je stigla vest da je između Rusije i Zapada, napokon, postignut načelni sporazum o pravcu rešavanja Ukrajinske krize mirnim putem. Možda od tog sporazuma neće biti nikakve vajde, jer on „preskače“ neke bitne stvari, ali njegov sadržaj ipak upućuje na zaključak da su obe strane sklone da odustanu od maksimalnih zahteva.
More...
Razgovor sa Helmutom Schmidtom, bivšim zapadno-nemačkim kancelarom (1974-1982) i ministrom odbrane, vodio Matthias Nass.
More...
Krim je bio sastavni deo Rusije od 1783, kada ga je caristička imperija anektirala deceniju posle pobede nad Otomanima u borbi kod Kozludže – do 1954. kada je sovjetska vlada izdvojila poluostrvo iz Ruske Sovjetske Federacije Socijalističkih Republika (RSFSR) i predala ga Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici. Vest o transferu prenela je sovjetska štampa krajem februara 1954. osam dana pošto je Prezidijum Vrhovnog Sovjeta SSSR usvojio rezoluciju. Tekst rezolucije uz poneki umirujući izvodiz diskusije sa sednice Prezidijuma održane 19. februara, objavljeni su zajedno sa vrlo kratkim saopštenjem. Više detalja o transferu neće biti otkriveno do kraja sovjetske ere.
More...
Frank-Walter Steinmeier je nedavno izjavio „da je Nemačka prevelika da bi komentarisala svetsku politiku“. Sada vidimo na šta je mislio. Nemačka ne samo da je komentarisala situaciju u Kijevu, već se i aktivno umešala. Rezultat je diplomatska katastrofa. Da li su Merkel i Steinmeier naivni ili su samo želeli da budu lukavi? Možda su nameravali da pomognu Ukrajincima ili čak da Putinu pokažu gde mu je mesto? Oba ova plana su se izjalovila. Bila podela ili rat, Ukrajina će platiti visoku cenu za to što je podlegla zapadnom iskušenju, u čemu i Nemačka ima veliku odgovornost.
More...
Za 14 godina koliko je na vlasti i koliko žali nad propašću sovjetske imperije, Vladimir Putin je započeo tri rata protiv ruskih suseda i protiv teritorija koje su nekada bile pod dominacijom Kremlja. Kao novoizabrani premijer 1999, pre nego što je postao predsednik na Novu godinu 2000, pokrenuo je rat u Čečeniji, brutalno gušeći oružanu pobunu protiv Moskve u severnom Kavkazu i sravnivši pokrajinsku prestonicu Grozni.
More...
August 1991. sam proveo u Kijevu. Kad sam tu početkom mjeseca pristigao, Kijev je bio glavni grad Sovjetske Socijalističke Republike Ukrajine, jedne od petnaest republika u tadašnjem Sovjetskom Savezu. Kad sam otišao, Sovjetski Savez se bio izvalio, a Kijev je bio glavni grad nezavisne Ukrajine.
More...
Sredinom januara sve je krenulo brzo i pobunjeni građani Ukrajine su razvlastili predsednika Janukoviča koji se sklonio u neku rusku bazu. U zamahu pobune poginulo je nekoliko stotina ljudi i vetar je odneo i narandžastu revoluciju i nade građana, a vetar je severni. Već znamo da V. Putin ne da Ukrajinu, a kriza više nije rusko-ukrajinska već bezmalo planetarnih razmera. U Berlinu i Briselu nisu sigurni kako će dalje ići. Pomorandža u Kijevu je poprskana krvlju i elitni komentatori u svetu ne žure sa svojim tekstovima.
More...
Protiv režima predsednika Viktora Janukoviča prvo su se pobunili studenti prošlog novembra na Majdanu, centralnom gradskom trguu Kijevu. To su Ukrajinci koji imaju najviše da izgube, mladi ljudi koji sebe bez puno razmišljanja smatraju Evropljanima, koji za sebe žele evropski život u evropskoj ukrajinskoj domovini. Mnogi od njih su levičarskih uverenja, neki od njih su čak i radikalni levičari. Posle godina pregovora i meseci obećanja, ukrajinske vlasti pod predsednikom Janukovičem u poslednjem trenutku odustale su od potpisivanja jednog od glavnih trgovinskih sporazuma sa Evropskom unijom.
More...
Pretpostavljam da su i amateri za međunarodnu politiku u Srbiji sa znatnom zabrinutošću protekle sedmice pratili novo zaoštravanje suprotstavljenih pogleda Zapada i Rusije na aktuelne probleme Ukrajine, koje je demonstrirano u Minhenu, na bezbednosnom forumu koji je okupio „najjače igrače“ svetske diplomatije.
More...
Sa prozora hotela “Ukrajina”, gde obično odsedaju turisti, pa i pisci koji svojim književnim poslovima stignu u Kijev, pruža se jedinstven pogled na Majdan, odnosno Trg nezavisnosti kojim dominira ogroman prostor. Ne može se lako prepešačiti. Unaokolo su masivne zgrade sa čijih krovova se otvara sadržaj ovog trga kao na dlanu. Upravo taj trg je mesecima poligon demonstrantima koji su se suprotstavili proruskoj politici predsednika Viktora Janukoviča.
More...
Sada je i onim najnadmenijim skepticima postalo jasno da spor Rusije i EU u vezi Ukrajine nije spor dva privredna subjekta oko ekonomskih interesa i višemilijardnih dugova ili kredita. Svi oni kojisu tvrdili da izbor evropskog puta Ukrajini neće doneti nikakva osetna preimućstva i finansijske olakšice, trebalo bi sada da stanu u ćošak i da se tamo stide. Suština izbora je ležala i nečem sasvim drugom. Marksistička ideja o srećnom životu koji se meri blagostanjem i stabilnošću, sada je u Ukrajini odgurnuta u zadnji plan. Viktor Janukovič ne samo da se odrekao evropskog puta, nego je izabrao put ruskog autoritarizma.
More...
Po Evropskoj uniji sada hodaju u potkovanim cipelama. To nije naročito teško, jer zver leži na zemlji. U centru već dugo nemaju nikakve nove ideje. Ali zato se na njenim periferijama događaju stvari koje iznova definišu kontinent. Vladimir Putin je za popust u nabavci plina i petnaest milijardi dolara od Viktora Janukoviča upravo kupio Ukrajinu, za koju je EU već bila pripremila sve papire. Trebalo ih je samo potpisati. Ovo je naravno uvredljivo. Nisu smatrali ni da treba evropsku državu obračunati u evrima. Evropa u Kijevu sada stoji vrlo loše. Ljudi koji tri nedelje demonstriraju po snegu i mrazu mašući evropskim zastavama postavljaće čudna pitanja.
More...
Evroentuzijazam. Već više od dve nedelje po većim gradovima Ukrajine traju protesti protiv odluke Vlade da „zamrzne“ potpisivanje Asocijacije sa EU. Kao obrazloženje odustajanja od tog Sporazuma koji menja geopolitičku orijentaciju zemlje, iz zvaničnog Kijeva navodi se ekonomski pritisak od strane Moskve.
More...
Veliki istoričar religije Žan Delimo koji nas je napustio početkom ove godine zasigurno bi bio fasciniran pandemijom korona virusa koja predstavlja svojevrsni odjek njegovih radova posvećenih epidemijama kuge i kolere. U svojoj knjizi „Strah na Zapadu“, objavljenoj 1978. godine, posvetio je posebnu pažnju društvenim posledicama različitih epidemija. Naravno, treba se kloniti svake sumnjive istorijske paralele („stare slike u novim ramovima uvek izgledaju lošije“, govorio je Tokvil), pa ipak, u ovom slučaju postoji dovoljno materijala za razmišljanje, što nije promaklo ni nekim učesnicima razgovora na društvenim mrežama. Ovde objavljujemo nekoliko odlomaka iz ove sjajne knjige, uz ljubaznu dozvolu izdavačke kuće Fajar (Fayard). Međunaslovi su redakcijski.
More...
Nakon što ga je pogodila serija trauma, svijet se je našao u nedvojbeno neviđenoj situaciji. Nije pritom toliko riječ o tisućama mrtvih, eksploziji bijede i nestašice (čak i tamo gdje toga već dugonije bilo) – jer na sve je to svijet odavno naviknuo. Jedinstvenost je sadašnje situacije, pojavno, iskazana time što je trenutno gotovo polovina čovječanstva u kućnome pritvoru. Ispod te pojavnosti događa se zbiljski prijelom; dalo bi ga se prispodobiti moralnome šoku s kojim se je, prije više od pola tisućljeća, Amerigo Vespucci susreo na Zelenortskim otocima – sve što je kod nas zabranjeno, kod njih je dopušteno, i obratno (vlasništvo, brak…).
More...
