Author(s): Vladimir Polomac,Marko M. Milošević / Language(s): Serbian
Issue: 53/2022
У раду су истражене најважније одлике система личних имена уписиваних од 1756. до 1826. године у рукописну књигу Поменика манастира Крке која се чува у манастирској ризници под сигнатуром Крка 57. Будући да су на почетку сваког листа поменика, а ређе и на маргинама, наведени називи насеља из којих су уписивана лична имена, забележена грађа представља репрезентативан узорак за истраживање српске антропонимије северне Далмације и суседних области Лике и западне Босне у наведеном периоду. Поред анализе личних имена према пореклу и структури, рад је имао за циљ да детаљније укаже на методолошке проблеме у истраживању старих српских поменика, као и да провери тезу Ж. Бјелановића да се језгро савремене српске антропонимије у северној Далмацији формирало од краја XVII века. Поменута теза потврђена је на основу низа заједничких одлика у систему личних имена из Поменика манастира Крке и области Буковице у последњој четвртини XX века: подударања у систему презимена и породичних надимака, континуитета најфреквентнијих мушких и женских имена и континуитета латинских утицаја у антропонимији. У односу на друге до сада истраживане поменике специфичност поменика манастира Крке посебно се огледа у потврдама ретких или до сада незабележених имена: Бјегоје, Брадиша, Вуколај, Вусин, Драгојица, Јахша, Радасав, Сават, Франеш; Домка, Хојдана, Зрина, Зрнка, Јагета, Јездарица, Малика, Мараја, Мрена, Пшена.
More...