We kindly inform you that, as long as the subject affiliation of our 300.000+ articles is in progress, you might get unsufficient or no results on your third level or second level search. In this case, please broaden your search criteria.
Међу Андрићевим приповеткама постоји „венац” од пет прича које чине извесну тематску целину. Осим што су повезане континуитетом радње, везује их и један исти јунак – Тома Галус (понекад је он једноставно „младић”) – кога писац прати за време хапшења и тамновања у аустроугарском затвору. Међутим, те приповетке добиле су посебан значај онда када су у његовој рукописној заоставштини пронађена два необјављена поглавља прозе са насловом На сунчаној страни. Реч је о текстовима које је сам писац педантно сачувао у фасцикли на чијим је корицама написао: „На сунчаној страни (Gallus); две главе завршене, остало у забелешкама.” Та два поглавља која се тичу судбине Томе Галуса бацила су сасвим нову светлост на познате приповетке „Занос и страдање Томе Галуса”, „На сунчаној страни”, „Сунце”, „У ћелији број 115” и „Искушење у ћелији број 38”, „Постружниково царство” и „Проклета историја”, друго и четврто поглавље пројекта На сунчаној страни, сасвим очигледно, уз споменути „тамнички” прозни циклус, указали су се као фрагменти једне замашније прозне целине. Томе свакако треба додати и први део прозног триптиха „Јелена, жена које нема”, који је, при првом објављивању, носио поднаслов „Галусов запис”. Ето књижевног изазова. Дело нашег највише проучаваног писца сачувало је неке тајне „преграде” вредне напора да се изнова, али у друкчијем кључу, прочита позната, објављена проза и покуша да се разуме оно што је сачувано у заоставштини. На „дуплом дну” Андрићевог дела крио се један „изгубљени роман”.
More...
Одавно, ваљда јoш од гимназијских дана, био је Иво Андрић на црноме списку аустријске полиције. Чим је објављен рат, стигло га је зато оно што је снашло толике друге који, као он, нису умакли у иностранство. Ухапшен је одмах сутрадан по објави рата, 29. јула 1914, у Сплиту, где је био наумио да проведе лето и распуст купајући се у мору и божјем сунцу. Место тога запао је сплитске тамнице. Преведен је онда убрзо, са многим другим, у Шибеник, а одатле на север, у Марибор. Све је то било некако несхватљиво нагло, напречац, и у први мах потпуна пропаст. „Уочи те ноћи без краја и на рубу мог последњег дана који ме издаде без милости, залуду сам тражио у себи и око себе нешто што би ми додало руку да пређем преко понора или скратило моју муку“, прича сам Андрић о томе страшном путовању у неизвесност, у спарном и упљуваном вагону, пуном задаха зноја, коже и робијашког одела, док је напољу, уз море „свуда био разљевен сјај сунца које је сада негдје залазило“ и „падао све нови сјај и нова боја, и небо и земља се прикривали љепотом какве никад слутио нисам“.
More...
In the chapter „Arrival “ in Andrich’s novel „Omerpasha Latas” author wrote about the singer from Bijelo Polje, who sung funny songs and enterteimnet guests in Šerifovića Guesthouse in Sarajevo where Omerpasha temporarily settled. Milenić analyzed unusual and comical figure of the Singer and humour in Andrich’s prose and yuoted words from his short stories and novels. Andrich’s Singer has sung with “thin voice, little through nose”. It is example of the parody in literature. The Singer parodied a wedding, foods, which in Oriental love songs, of course, iu is not with big significance. What is about the humour in Andrich’s prose? We remembered figure Alihodza from the novel “Bridge on Drina”, episodes from the novella “Anika’s Times” etc. In the study “Bitter serenitiy of East – the humour in Andrich’s novels” Ranko Popovich wrote about that theme. First word in the title of the study all talks. In Andrich’s novels a humour exists but bitter. We would say that in this short, but wonderfull episode with the Singer that it is unfinished. Andrich would write magnificant short story. Also in this form as small episode remains the impression that it has written by the hand of great writer as well all the novel „Omerpasha Latas”.
More...
Заокупљен вјечним питањима егзистенције, удесношћу човјека суоченог са неминовним законитостима осипања и обнављања, живота и смрти, свјетлости и помрачења, људског и бестијалног, Андрић је својим опусом исцртао цјелокупност савременог човјека. Иако је, на изглед, простор његовог приповједачког интересовања одређен коор-динатама једне конкретне географске средине и датумима некад великих збивања и крупних потеза, а некад стишаних људских догоријевања, он је досегао до оних дубина живота и искуства у којима се докидају случајна обиљежја, ефемерне одреднице које заклањају право лице ствари, пријече јасност погледа и прецизност закључка. Продорним духовним очима он се кроз варљиве мембране обичаја, навика, издвојених судбина, кроз наслаге времена, памћења и заборављања примакао рјешењу универзалне загонетке бића и егзистенције.
More...
Adapting the works of a great author or adaptation of large novels for the stage and staging is an artistic and creative process that carries multiple traps with it. Dilemmas always arise in the end whether the literary stream oversteps the theater adaptation or the scenic presentation has managed to respond to the demands and challenges of the size and grandeur of prose reading. The danger of a successful adaptation is greater if it is a work that is both universal and universal. More than that, if it is an act that has overstepped the ambient spaces in which it was created and in which it adapts to the boards that signify life. The work of the author wrapped in the Nobel Prize, when he adapts to the scenic demands and when his thoughts from the scene pronounce drama protagonists, is a cultural event of the entire environment in which he is performing.
More...
A part of a movie script written by Sabahudin Hadžialić
More...