Matthias Platzek, kome se nema šta prigovoriti, ima ideju: „Aneksija Krima mora se naknadno uskladiti sa međunarodnim pravom, tako da bude prihvatljiva za sve“. To znači da ne postoji mogućnost da se Rusija odrekne Krima. To ne žele ni stanovnici Krima. Platzek je u pravu. Treba da smo mu zahvalni, jer je razobličio zablude zapadne politike prema Rusiji.
More...
„Ova zemlja nema budućnosti“ je sintagma koja se kod nas često mogla čuti. Danas je ova izlizana fraza gotovo ozakonjena. I to nanajvišem nivou. Kategorija budućnosti je praktično iščezla iz zvanične retorike. Nekada je SSSR koristio sve svoje snage, trošio sve raspoložive resurse za kultivisanje mita o „svetloj budućnosti“ (i simetrično – o „prokletoj prošlosti“), i tom utopističkom idolu su bile prinošene obilate žrtve. Između ostalih, i ljudske.
More...
Savetnik predsednika Ruske Federacije i član Ruske akademije nauka Sergej Jurjevič Glazev, tokom svog nastupa na moskovskoj konferenciji „Evroazijska ekonomska integracija“, celom svetu je poručio sledeće: zbog uvedenih sankcija prema Rusiji, zemlje Evropske unije će u najskorijem roku izgubiti ni manje ni više nego 1.000.000.000.000 (trilion) evra. Naravoučenije je kratko i jasno: vi i ta vaša Evropa definitivno ste u čabru.
More...
Ako hiljadu ljudi upitate da li znaju ko su Herosifron, Metagen, Peonije i Demetrije, najverovatnije ćete od svih njih dobiti isti odgovor – ne znam. Naravno, pod uslovom da nisu istoričari. A ako istih hiljadu ljudi upitate za Herostrata, rezultat će sigurno biti drugačiji.
More...
Nedavni izveštaj Ujedinjenih nacija navodi da je od aprila ovegodine gotovo pola miliona Ukrajinaca napustilo zemlju. Podatak daporodice beže iz ratnog područja je bolan, ali očekivan. Uznemirujući su neki detalji – od otprilike 454.000 ljudi koji su do kraja oktobra napustili Ukrajinu, više od 387.000 je otišlo u Rusiju. Većina izbeglih su govornici ruskog sa istoka, ali to i dalje postavlja otrežnjujuće pitanje: ako je ovo konflikt između Ukrajine i Rusije, zašto je toliko Ukrajinaca izabralo da okuša sreću sa neprijateljem?
More...
Glavna senzacija unapred reklamiranog Putinovog govora u Jalti je da u njemu praktično nema nikakve senzacije. Ispada da je Putinsav svoj takozvani politički aktiv odvezao na Krim samo zato da bi im saopštio nekoliko stvari koje je su već ionako odavno svrstane u banalnost. Uvaženi članovi Dume su prvo, čekajući Putina u svečanoj sali sanatorijuma Mrija (ukr. – Мрiя) puna četiri sata vrteli palčeve da bi potom, kada se on najzad pojavio, čuli reči zahvalnosti za opertivno izglasan zakon o aneksiji Krima. A onda su saznali i šta je sve Moskva za Krimljane spremna da učini – ni manje ni više nego da ih obraduje sa 700 milijardi rubalja. Svi okupljeni narodni izabranici očigledno misle da milijarde padaju s neba jer da nije tako, oni bi se verovatno zainteresovali neće li tajnovac na kraju biti oduzet stanovništvu onih regiona gde su navodno baš njih izabrali.
More...
Putinova poseta Kini i njegovo učešće na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APES), trebalo je da celom svetu pokažu daće Rusija i bez stranih investitora i ekonomskih partnera opstati, da će srozavanje kursa rublje biti zaustavljeno, da će „privremene ekonomske teškoće“ biti prevaziđene i da će njena ekonomija ponovo postati atraktivna kao pre, ako ne i atraktivnija.
More...
Ako je neko želeo da se uveri u to koliko se, zahvaljujući seriji konstantnih uspeha njene spoljne politike, položaj Rusije u poslednje vreme drastrično promenio, dovoljno je bilo da obrati pažnju na događaje koji su se prošlog vikenda odigrali u Švedskoj. Tamo su tragali za sovjetskom – o ne, izvinite – za ruskom podmornicom. Prema saopštenjima lokalne štampe, odgovarajuće službe su prošlog četvrtka, u švedskim teritorijalnim vodama bliže Kalinjingradu, ulovile signal poziva za pomoć poslat po kanalu rezervisanom za eksternu vezu Baltičke flote. Ubrzo zatim je inekom ribaru pošlo za rukom da fotografiše nekakav neidentifikovani podvodni objekat.
More...
Budući da se nikada nisam zanosio laskavom nadom da čitaci pamte moje tekstove, sada ću vas podsetiti na pitanje koje sam u jednom od svojih tekstova pre nekoliko meseci sam sebi postavio: a šta ako naš glavni načelnik iznenada izjavi da Zemlju drže tri slona, a da ti slonovi stoje na leđima džinovske kornjače? Dogodilo se da je stvarnost prevazišla sva moja očekivanja. Naš predsednik je učesnicima poslednjeg Valdajskog foruma upriličio tročasovnu ekskurziju u osobeni svet Vladimira Putina, onaj isti na koji je svojevremeno upozoravala Angela Merkel. Mora se priznati da je taj putinski svet mnogo zamršeniji, mnogo strašniji od svakog filma strave i užasa. Ma kakvi slonovi, kakve kornjače…
More...
Najzad se dogodilo! Rusija je prvi put u svojoj postsovjetskoj istoriji dostigla nuklearni paritet sa Sjedinjenim Američkim Državama. SAD imaju 1.641 bojevu nuklearnu glavu, a mi imamo celih 1.642. Za samo šest meseci, otadžbinski nuklearni arsenal je uvećan za 131 bojevu glavu. Pri tome, resko je uvećan i broj naših balističkih raketa – sa 498 na 528. Čudno je da je vest koja bi izazvala oduševljenje među vlasnicima majica s natpisom „Topolj se ne boji sankcija“, do nas prispela s druge strane okeana. Kako to i zahteva uzajamni Dogovor o smanjenju strateškog naoružanja, podmulki Stejt department je (što inače redovno čini) obnarodovao ovu informaciju kojom raspolaže zahvaljujući regularnoj razmeni podataka o stanju nukleranih arsenala dveju zemalja.
More...
Niko ne želi rat. Ali severna Amerika, Evropska unija i Rusija nezadrživo jure ka njemu, ukoliko konačno ne prekinu fatalnu spiralu međusobnih pretnji. Svi Evropljani, uključujući i Rusiju, snose zajedničku odgovornost za mir i bezbednost. Prisetimo se ovog cilja i nećemo zalutati na stranputicu.
More...
2014. je godina doista bogata obljetnicama – počevši, primjerice, s 2050 godina od vjenčanja Antonija i Kleopatre (i Pascal i Hegel su, poznato je, bili suglasni u tomu da bi svijet bio drukčiji da je „Kleopatrin nos bio kraći“, ali, zapravo, baš tada vjerojatno započinje mukotrpan proces osvještavanja egzistencije „svijeta“), pa sve do 20 godina otkako je „Pulp fiction“ doživio premijeru (kronologijski se između ovih godišnjica, uza sve ostale, može smjestiti još i 300 godina Bachove kantate „Mein Herze schwimmt im Blut“, 225 godina od početka Francuske revolucije, 125 godina od Heideggerova rođenja, 75 godina otkako je RCA započela sredovitim televizijskim programom, 60 godina od Brechtova „Kavkaskoga kruga kredom“, 40 godina od Nixonove ostavke…). Ipak, stogodišnjica Prvoga svjetskog rata kao da je progutala sve druge – vjerojatno i zbog općeproširene fiksacije na „okrugle“ brojke (a na jubilarne obljetnice naročito).
More...
Ruski mediji danima raspravljaju zašto Vladimir Putin nije dočekao kraj samita G20 u Australiji i da li je na samitu APES-a u Pekingu napravio diplomatski faux pas ogrnuvši velikom maramom gola ramena supruge Si Đinpinga. Budući da je najvažniji rezultat samita Dvadesetorice konačno svrstavanje Kine u red svetskih supersila, sama pojava ovih rasprava svedoči o teškom provincijalizmu u koji se Rusija srozala u poslednje vreme.
More...
Jednog martovskog jutra 2014. Evropljani su se probudili u Putinovom svetu. Odjednom mir više nije bio prirodno stanje stvari. Međunarodni sporazumi i institucije su prestali da štite njihove državne granice. Sa šokom su otkrili da ekonomska međuzavisnost može biti izvor velikih nesigurnosti i da je post-hladnoratovski poredak srušen.
More...
Predsednik Nemačke Joachim Gauck nam je pokazao svet onakvim kakvim ga Zapad zamišlja. Tokom posete Gdanjsku povodom obeležavanja 75 godina od početka Drugog svetskog rata, Gauck je gledajući ka istoku izjavio: „Koliko smo se samo prevarili verujući da je očuvanje mira i stabilnosti odnelo konačnu pobedu nad željom za moć“. Zapad želi samo mir i stabilnost, želja za moći mu je strana? Onda amen. To je naša savršena savest.
More...
Emisija Lični stav, u kojoj je na pitanja Tatjane Feljgengauer odgovarala Evgenija Aljbac, glavna urednica moskovskog nedeljnika The New Times.
More...
U Ukrajini, vozeći se na sever od Azovskog mora, povezanog sa Crnim morem, neravnim seoskim putevima duž ruske granice, videli smo napuštene vojne kampove i izobličene ostatke tenkova, oklopnih transportera i drugih vozila. Ukrajinska mobilna mreža je nestala a naši telefoni su uhvatili rusku. Kad god smo naleteli na pobunjeničke vojnike, bili su dobro raspoloženi i spremni na šalu. Bili su opušteni. Dan ranije, 5. septembra, postignuto je primirje i nije bilo razloga za nervozu duž granice. Ukrajinske snage su odatle isterane, kao što su isterane i iz drugih delova istočne Ukrajine.
More...
Teško je poverovati u razmere razaranja koje su pretrpele ukrajinske snage u jugoistočnoj Ukrajini tokom prošle nedelje. Jednom rečju, doživele se katastrofalni poraz i ogorčeni Ukrajinci ćega dugo pamtiti kao jednu od najmračnijih epizoda svoje istorije. Velika pobunjenička ofanziva je počela pre nedelju dana. Na delu puta između sela Novokaterinivka i grada Ilovajska dugačkom 16 milja, 3. septembra sam izbrojao ostatke 68 vojnih vozila, tenkova, bojnih kola, kombija, autobusa i kamiona u kojima je umro veliki, ali još uvek nepoznat broj ukrajinskih vojnika koji su pokušavali da pobegnu iz ovog područja između 28. avgusta i 1. septembra. Pobunjenici i, prema svedočenjima preživelih, vojnici Ruske Federacije, napali su ih iz zasede.
More...
Iz govora ukrajinskog pisca na otvaranju ovogodišnjeg sajma knjiga u Beču. Već godinu dana mi živimo u jednoj drugoj stvarnosti. Kada kažem „mi“ mislim to u najširem smislu – mi, građani Ukrajine, njeni državljani, svi građani cele Ukrajine. Nas ujedinjuje nešto što se na zapadu, zoni udobnosti i sigurnosti takozvane Stare Evrope, uvek loše razumevalo: patnja.
More...
„Rusija je zagonetka upakovana u misteriju, unutar enigme“ je često citiran aforizam Vinstona Čerčila sročen prilikom njegovog poznatog radio nastupa oktobra 1939, emitovanog povodom aktuelnog događaja te epohe, pakta Staljina i Hitlera i njihovog dogovora o podeli Poljske. A iza ove rečenice sledila je još jedna koja se mnogo ređe citira: „Možda je ključ te enigme nacionalni interes Rusije“. To je bila pretpostavka kojom je Čerčil pokušao da nađe rešenje ruske glavolomke.
More...