CEEOL - Search Result

(Trajna) nedovršenost države?

Author(s): Aleksandar R. Miletić / Language(s): Serbian / Publication Year: 2019

Nedovršenost države, koju je Đinđić video kao uzrok unutrašnjih protivrečnosti u jugoslovenskoj federaciji i kasnije u Srbiji njegovog vremena, do danas se već u značajnoj meri normalizovala kao stanje stvari i svesti. Politički akteri i društvo u Srbiji sa njom ozbiljno računaju; ona je postala značajan deo identitetske legitimacije društva koje kao da ne bi umelo da funkcioniše izvan kategorija fiktivnog suvereniteta i zamrznutog konflikta na Kosovu. Uzimajući Đinđićevu postavljenu dijagnozu i hronologiju pojave izlazi da ova nedovršenost institucija i neizvesnost državnog statusa na različite načine traju neprekidno od druge polovine 60-ih godina prošlog veka, dakle već pola stoleća. Godišnjica atentata na prvog demokratski izabranog premijera Srbije čini se kao dobar povod da se razmotri istorijski kontekst ovih prvih 50 godina naše nedovršenosti. Nije zgoreg, naime, biti pripravan za nastupajuće godišnjice. Počećemo od socijalističke Jugoslavije.

More...

10 mišljenja Badinterove komisije

Author(s): Specified No Author / Language(s): Serbian / Publication Year: 2008

Badinterova komisija je osnovana povodom Konferencije o bivšoj Jugoslaviji u Hagu 1991. godine i njena arbitraža ima snagu međunarodne presude. Ova međunarodna arbitražna komisija, kolokvijalno nazvana Badinterova, dobila je ime po njenom predsedavajućem Roberu Badinteru. Članovi Badinterove komisije bili su svi predsednici ustavnih sudova država osnivača Evropske unije. Reč je o uglednim pravnim stručnjacima koji su stvorili sveobuhvatan dokument sastavljen od 10 mišljenja. Većina građana Srbije i dalje misli da je to grupa međunarodnih eksperata, koja je tadašnjoj SRJ nanela ogromnu štetu i doprinela raspadu SFR Jugoslavije, mahom zbog toga što je to bio zvaničan stav vlasti za vreme Slobodana Miloševića. Prenosimo svih deset mišljenja tzv. Badinterove komisije, koja su devedesetih godina postala deo međunarodnog javnog prava.

More...

70 godina AVNOJ-a – u Belgiji

Author(s): / Language(s): Serbian / Publication Year: 2013

Jugoslovenski paviljon arhitekte Vjenčeslava Rihtera, izgrađen za potrebe Svetske izložbe 1958. u Briselu na kojoj je promovisan i danas čuveni simbol Beligije, Atomium – bio je jedan od najmanjih ali po procenama arhitekata iz celog sveta jedan od najveličanstvenijih. Sazdan od gvozđa i stakla predstavljao je modernizam jugoslovenskih ideja a ne naučnih dostugnuća, da bi dve godine kasnije bio prenet u opštinu Vevelgem u Zapadnoj Flandriji i danas je jedan od retkih sačuvanih iz te epohe.

More...

Aktiv hrvatskih Novosti

Author(s): Srećko Pulig,Nikola Vukobratović,Gal Kirn,Ivana Momčilović,Primož Krašovec / Language(s): Serbian / Publication Year: 2010

1. „Misliti partizanstvo“ by Srećko Pulig; 2. „Komunistički zločini“ by Nikola Vukobratović; 3. „Sjećanje na partizane“ by Gal Kirn; 4. „Partizanska umjetnost“ by Srećko Pulig; 5. „Partizani danas“ by Gal Kirn; 6. „Za “ovu“ Jugoslaviju“ by Ivana Momčilović; 7. „Tigrovi od papira“ by Primož Krašovec

More...

Albanac u Beogradu

Author(s): Shkëlzen Maliqi / Language(s): Serbian / Publication Year: 2014

Baton Hadžiu: Pre 1982. godine, Škeljzena Malićija je na Kosovu malo ko poznavao kao čoveka od pera. Često se navodi da vas je u svet pisanja, debata, ali i politike uvelo otvoreno pismo objavljeno u beogradskom nedeljniku NIN. Otvoreno pismo upućeno srpskom akademiku Pavlu Iviću vas je nateralo da izađete iz školjke anonimnosti. Zašto ste u stvari napisali to pismo?

More...

Anti – antifašizam

Author(s): Todor Kuljić / Language(s): Serbian / Publication Year: 2006

Nakon sloma hladnog rata radikalno se menja kultura sećanja, a time i odnos prema fašizmu. Nova sadašnjica, koja otvara novu budućnost, uvek traži i novu prošlost. Nerazdvojiva povezanost prošlosti, sadašnjice i budućnosti je osnovna crta ljudske temporalnosti i istorijske svesti. Prošlost ne čine događaji po sebi, nego dešavanja snabdevena aktuelnim smislom. Premda je svaka istorija naizgled osobena i neuporediva, na kraju 20. veka javlja se kod prevladavanja prošlosti niz sadržaja koji nisu lokalne prirode: otpor i kolaboracija sa nacizmom, izravnavanje starih računa u ime pravde, stvaranje integrativnih mitova radi ponovnog učvršćenja nacionalnog identiteta i izmirenja pocepanog društva nakon sloma evropskog socijalizma i blokovske podeljenosti sveta. To su opšti društveni podsticaji koji nenamerno i postupno ujednačavaju pisanje evropske istorije. Izgleda,međutim, da ujednačavanju doprinosi i jedan drugačiji važan proces. Naime, nakon sloma evropskog socijalizma svuda je uzdrmana antifašistička kultura sećanja. Anti-antifašizam se lagano probija pod plaštom nove istoriografske objektivnosti. U ovom prilogu bi trebalo pokazati kako domaće političke elite i revizionistička inteligencija nameću nove anti-antifašističke obrasce sećanja?

More...

Antifašistički maj u znaku Ive Lole Ribara

Author(s): Srđan Milošević / Language(s): Serbian / Publication Year: 2018

U ponedeljak 23. aprila u KC Parobrod odigran je za ovdašnje prilike nesvakidašnji performans. Povodom dana rođenja Ive Lole Ribara, omladinskog aktiviste, ilegalca, partijskog rukovodioca KPJ, ratnika, Narodnog heroja, u produkciji Reflektor teatra petoro glumaca je sa izvanrednim nadahnućem Ivinim rečima govorilo o njegovom vremenu i o svevremenim temama: o poimanju pravde, o dužnosti, o odgovornosti, o antifašizmu, o slobodi. U režiji Milene Minje Bogavac – Nina Nešković, Sunčica Milanović, Strahinja Blažić, Nikola Živanović i Đorđe Živadinović Grgur proveli su nas kroz segmente Lolinog života, darujući nam kulturni i društveni događaj koji je odisao duhom jugoslovenskog antifašizma. To je bio samo deo procesa nastanka predstave Smrt fašizmu! O Ribarima i Slobodi, čija premijera se očekuje 9. maja.

More...

Antifašizam, bez fašizma?

Author(s): Žarko Puhovski / Language(s): Croatian / Publication Year: 2014

Kraj travnja i početak svibnja tradicionalno su dani okretanja (ružnoj) prošlosti – između jasenovačke i bleiburške obljetnice duhovi svake godine iznova bodro izlaze iz (svjetonazorskih) boca; prebrojavanja se repetiraju (i korigiraju), a interpretacije (jedva) variraju. Ključna riječ (koja, kako je svojevremeno zgodno ustvrdio Raymond Williams, otključava rječnik kulture i društva) pritom je (anti)fašizam. Nije to, dakako, uopće čudno; fašizam, u vremenu koje se u ovome razdoblju posebice komemorira, nije bio „tek“ ideologijska ili svjetonazorska naljepnica, nego – u bitnome – svojevrsni egzistencijal, odrednica koje je (najčešće jednoznačno i krvavo) odgovarala na pitanje o životu i smrti.

More...

Antin i Zukin grad

Author(s): Borka Pavićević / Language(s): Serbian / Publication Year: 2011

U gradu Konjicu, Bosna i Hercegovina, u koji sam veoma često odlazila u toku protekle dve godine radeći na Bijenalu savremene umetnosti u atomskom skloništu, u bunkeru, neviđenih razmera, što nam ga je hladni rat ostavio, građani vam pokazuju kuću Zuke Džumhura, a onda vam kažu: „U ovom gradu rođen je i Ante Marković.“

More...

April u Zagrebu 1941.

Author(s): Vuk Perišić / Language(s): Croatian / Publication Year: 2010

Dugo je jedna neugodna epizoda iz Drugog svjetskog rata bila tabu. Za vrijeme socijalističke Jugoslavije bilo je nemoguće vidjeti snimak ulaska Wehrmachta u Zagreb na dan desetog aprila 1941. i bilo je teško naići na opis tog događaja. No, kao i kod svakog tabua znalo se o čemu je riječ, kao što se znalo i zašto je događaj postao tabu. Grad Zagreb je ulazak vojske Trećeg Reicha dočekao s radošću. Tolikom da su i sami Nijemci bili iznenađeni, a po nekim njihovim izvorima nigdje u Evropi takav doček nisu ni doživjeli.

More...

Bajka o tri namesnika

Author(s): Srđan Milošević / Language(s): Serbian / Publication Year: 2013

Povodom izložbe „Kraljevski namesnici (1934–1941)“ Pre skoro mesec dana u Domu narodne skupštine je otvorena izložba „Kraljevski namesnici (1934– 1941)“. Iako je proteklo izvesno vreme od otvaranja izložbe, a za ovu temu sam veoma zainteresovan, nije bilo umesno da o izložbi pišem pre nego što je posetim – što sam tek nedavno i učinio, pa otuda i ovaj relativno zakasneli izveštaj.

More...

Balkanizacija istorijskog sećanja

Author(s): Dubravka Stojanović / Language(s): Serbian / Publication Year: 2019

Kontroverzni termin balkanizacija najčešće se koristi da bi se opisao proces fragmentacije i deljenja neke teritorije, stvaranja malih nacionalnih država na mestu starih imperija ili većih država, čime se prostor usitnjava, drobi. Proces stvaranja nacionalnih država na Balkanu započet je početkom 19. veka, s prvim nacionalnim revolucijama podignutim u okviru Osmanskog carstva i, nešto kasnije, stvaranjem prvih nezavisnih država. U kasnijim ratovima nastajale su nove države, čime se prostor dalje „parcelisao“. Naročito veliko drobljenje nastupilo je od 1990-ih godina, kada je počeo proces raspadanja Jugoslavije i ratovi na teritoriji te nekada multi nacionalne i multi konfesionalne zemlje, iz koje je nastalo 6 ili 7 novih država, u zavisnosti od toga da li priznajete nezavisnost Kosova ili ne. Zbog toga je termin balkanizacija od 1990-ih godina bio izuzetno popularan i u svetskoj javnosti, pa je bio primenjivan i na mnoge druge geopolitičke situacije.

More...

Bauk Jugoslavije

Author(s): Viktor Ivančić / Language(s): Croatian / Publication Year: 2011

Što je manje Jugoslavena na popisima stanovništva, to je više Jugoslavije na usnama hrvatskih nacionalista. Što je Jugoslavija u većoj mjeri bivša, to je hrvatskim nacionalistima aktualnija i potrebnija. Rijetki preostali Jugoslaveni ni izbliza toliko ne žude za Jugoslavijom kao oni koji bi ih – da nije bizarnih civilizacijskih tekovina i međunarodnih obligacija – bez suvišnih premišljanja dislocirali u plinske komore.

More...

Beskompromisni patriotizam Srđe Popovića

Author(s): Dejan Ilić / Language(s): Serbian / Publication Year: 2016

Čitaocu se ovde nudi jedno objašnjenje za neuspeh Srbije da se u protekle dve i po decenije transformiše u pristojno društvo. To objašnjenje u stvari je rekonstrukcija zapažanja i stavova pravnika i javnog intelektualca Srđe Popovića (1937-2013). Svoje viđenje događaja i kretanja u postsocijalističkoj Srbiji on je iznosio uglavnom u intervjuima, ponekad u kraćim autorskim tekstovima. Na prvi pogled rasuta i nesređena, jer u njoj nema nijedne duže i obuhvatnije studije, ta intelektualna ostavština u stvari precizno identifikuje, opisuje i objašnjava domaće tranzicione probleme. Jednako tako ona daje predloge za njihovo otklanjanje.

More...

Bilježnica Robija K.: Kako je moj dida proslavio Prvi maja

Author(s): Viktor Ivančić / Language(s): Croatian / Publication Year: 2016

Moj dida i njegov frend barba Tonino su dolazili sa Šolte u Split. Oni dva su se u luki iskrcali sa trajekta. Dida i barba Tonino su bili obučeni u popeglane modre veštite. Plus su imali bile košulje i kularine. Plus su im bile ulaštrane postole. Plus su im u gornjim žepima od jaketa bili zataknuti crveni garifuli.

More...

Bilježnica Robija K.: Narodi i navodnosti

Author(s): Viktor Ivančić / Language(s): Croatian / Publication Year: 2016

Ja i moj dida smo sidili na muliću i bacili smo tunje u more. Moja tunja je bila malo manja od didine. Plus sam ja za ešku nadijo komadić salama i speštanog kruva. Dida je za ešku nadijo meso iz pizdice i lupara. Moj dida misli da on će sa tom eškom uvatit veću ribu od mene. Na muliću prikoputa je neka ekipa itala se u more i prskala i skričala. Dida je gledao u njih krvoločki i rekao je: „Ovih Čeha ima ka žutih mrava! Svu će mi ribu rastirat!“ Ja sam rekao: „Bljak!“ Dida se okrenijo prema meni i rekao je: „Šta bljak?“ Ja sam rekao: „Pa ništa…“ Dida je pitao: „Jesil ti to, unukiću, iša nešto srat protiv Čeha?“

More...

Bilježnica Robija K.: Operacija bista

Author(s): Viktor Ivančić / Language(s): Croatian / Publication Year: 2018

Moj dida sa Šolte i onaj njegov frend barba Tonino su bili kod nas doma na obidu. Oni su došli u Split jer pošto su imali neke sastanke i dogovore. Samo mojoj mami su rekli da došli su kod doktorice Fulgozi na pregled. Mama je za obid skuvala punu teću tripica sa kumpirima. Ona je vadila sa kacijolom tripice u pijate i pitala je: „I? Šta kaže doktorica Fulgozi?“ Dida je rekao: „Ništa dramatično! Da iman umor na mozgu!“ Mama je podviknila: „Čako!“ Dida je rekao: „Doktorica Fulgozi kaže da je umor na mozgu u mojin godinama skroz normalan! I plus nije zloćudan!“ Barba Tonino je rekao: „Kad mozak skoro cilo jedno stoljeće radi punon parom, normalno da se pojavi umor!“ Dida je rekao: „Šta znači, zete, da ti moš bit miran!“ Tata je zakolutačijo sa očima i rekao je: „Ha-ha-ha, pun si baza! Ka govno vitamina!“ Mama je rekla: „Aj nemojte se zajebavat na bazi zdravlja!“ Onda je moj dida pronjuškao iznad punog pijata i rekao je: „Ajme ćerce, ove tripice ti govore šest jezika!“ Barba Tonino je dodao: „Uključujući srpskohrvacki!“

More...

Bilježnica Robija K.: Pitanje smrti

Author(s): Viktor Ivančić / Language(s): Croatian / Publication Year: 2018

Moj dida sa Šolte je bijo kod nas doma u Splitu. Dida je ujutro sidijo u kužini i gledao je u čikaru sa kavom. Moja mama je stavila na stol kogomu i čikaru za sebe. Dida je piljio u polumisec od pjene i čekao je da mu se kava oladi. Mama je njega pitala: „Šta si se ti tako zamislija? Jel sve okej?“ Dida je rekao: „Sve okej… Samo u zadnje vrime previše razmišljan o smrti!“ Mama je rekla: „Ajme, čako, pa ne smiš tako!“ Dida je rekao: „Zašto ne smin? Meni se čini da mi je to dobro!“ Mama je pitala: „Zašto bi ti to bilo dobro?“ Dida je rekao: „Zato šta je nikako ne mogu skužit! Ja san, ćerce, većinu stvari u životu svatija, al smrt nikako ne mogu dokučit! Šta više o njoj mislin, sve mi je dalja!“ Onda je dida nagnijo se prema mami i rekao je: „A dobro je šta mi je smrt sve dalja, jel tako?“

More...

Bilježnica Robija K.: Ronilačka priča

Author(s): Viktor Ivančić / Language(s): Croatian / Publication Year: 2014

Moj dida sa Šolte je došao kod nas u Split. Naveče su veliki sidili u primaćoj i gledali su vjesti na televiziji. Moja mama je zlamenovala se i govorila je: „Gospe moja, ovo je strašno! Jadni ljudi, nemoš virovat koji užas!“ Tata je vrtijo sa glavom i govorijo je: „Horor na kvadrat!“ Onda je moj dida skočijo se iz hotelje i rekao je: „Ja ovo ne mogu dalje gledat! Opet ću grubo sanjat!“ Tata je njega pitao: „A šta si to sanja, majketi?“ Dida je odmahnijo sa rukom i rekao je: „Ma ne mogu niti pričat! Previše je straobalno!“ Tata je rekao: „Ajde, jebate, šta si takvi! Biće ti lakše ako ispričaš!“ Onda je dida rekao: „Sanja san da je cili Split poplavija!“ Mama je uletila: „N bava kua? Baš cili?“ Dida je rekao: „Tuto kompleto! Sve živo pod vodom! Jedino malkice viri vrh Svetog Duje, i to bez križa! A Marjan pari otok u daljini, ono, moš jedino trajekton do njega, ka za na Šoltu!“ Mama je rekla: „I?“ Tata je rekao: „I?“ Onda je dida pričao...

More...

Bilježnica Robija K.: Skrin tač je tu mač!

Author(s): Viktor Ivančić / Language(s): Croatian / Publication Year: 2019

Mi obitelj smo ujutro sidili za stolom u kužini. Tata je drinkao kavicu i piljio je u mobitel. On je na mobitelu čitao vjesti sa portala. Mama je drinkala kavicu i isto je piljila u mobitel. Mama je na mobitelu družila se sa frendicama na fejsbuku. Dida je drinkao kavicu i pušijo je španjulet. Plus je on mrgodijo se i vrtijo je sa glavom prema mami i tati. Ja sam drinkao kakao i žnjopao sam fetu kruva i marmelade. Plus sam gledao u dida kako se mrgodi. Onda sam i ja mrgodijo se isto kao dida.

More...

Search results for: Peščanik - Jugoslavija in Series Title