Srpska konzervativna misao
Serbian Conservative Thought
Contributor(s): Sonja Biserko (Editor), Latinka Perović (Editor), Seška Stanojlović (Editor)
Subject(s): Politics / Political Sciences, Christian Theology and Religion, Politics, Anthropology, Social Sciences, Customs / Folklore, Political Theory, Sociology, Theology and Religion, Government/Political systems, Politics and religion, Politics and society, Culture and social structure , Social Theory, Studies in violence and power, Nationalism Studies, Eastern Orthodoxy, Peace and Conflict Studies
Published by: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
Keywords: Serbia; organicism; humanism; Saint Sava; nationalism; philosophy of culture; democracy; Orthodoxy; war; folklore; tradition;
Summary/Abstract: U razvojnim tokovima srpske filozofske i teološke misli – kao i političke ili društvene misli – organska ili organicistička misao svakako nije neka nepoznata komponenta. Dok je srpska liberalna ili socijalistička misao – posebno kasnije marksistička misao – relativno dobro sistematizovana i proučena, organicistička misao je ostala na neki način po strani i reklo bi se da nije privukla pažnju kakvu nesumnjivo zaslužuje. Kada je već osamdesetih godina XX veka došlo do sloma mnogih idejnih tokova i političkih koncepata, zanimanje za srpsku organicističku misao ne samo da je poraslo već je ona doživela neku vrstu renesanse – barem njeni sledbenici tako kažu – i iznova je postala aktuelna. Verovatno je to bio razlog mnogih nesporazuma oko definisanja i redefinisanja te misli, posebno nesporazuma oko termina koji bi bili najprikladniji. Ta misao se u nekim slučajevima određuje u krugu filozofske misli kod Srba, u drugim pak, što je ispravnije, ona se izučava uporedo sa drugim tokovima misli. Uglavnom nedostaje njeno sistematičnije izučavanje, iako su neka istraživanja do sada dala solidne rezultate. Sve do danas, međutim, mogu se sresti neke definicije naglašeno ideološki intonirane, što naravno smeta u pokušajima njenog pravilnog definisanja. U drugim kulturama – kod Rusa i Francuza, posebno – tih problema, reklo bi se, nema. Kada E. Sioran određuje prirodu utemeljivača francuske organicističke misli, on svom radu daje podnaslov Esej o reakcionarnoj misli.
Series: Ogledi
- Print-ISBN-10: 86-7208-070-X
- Page Count: 140
- Publication Year: 2003
- Language: Serbian
Srpska organicistička misao – izvori i značenja –
Srpska organicistička misao – izvori i značenja –
(Serbian Organicist Thought - Sources and Meanings -)
- Author(s):Mirko Đorđević
- Language:Serbian
- Subject(s):Politics, Social Theory, Nationalism Studies
- Page Range:5-32
- No. of Pages:28
- Keywords:Serbia; organicism; French classic organicist thought; Serbian liberal thought; national thought; politics; stereotype;
- Summary/Abstract:U razvojnim tokovima srpske filozofske i teološke misli – kao i političke ili društvene misli – organska ili organicistička misao svakako nije neka nepoznata komponenta. Dok je srpska liberalna ili socijalistička misao – posebno kasnije marksistička misao – relativno dobro sistematizovana i proučena, organicistička misao je ostala na neki način po strani i reklo bi se da nije privukla pažnju kakvu nesumnjivo zaslužuje. Kada je već osamdesetih godina XX veka došlo do sloma mnogih idejnih tokova i političkih koncepata, zanimanje za srpsku organicističku misao ne samo da je poraslo već je ona doživela neku vrstu renesanse – barem njeni sledbenici tako kažu – i iznova je postala aktuelna. Verovatno je to bio razlog mnogih nesporazuma oko definisanja i redefinisanja te misli, posebno nesporazuma oko termina koji bi bili najprikladniji. Ta misao se u nekim slučajevima određuje u krugu filozofske misli kod Srba, u drugim pak, što je ispravnije, ona se izučava uporedo sa drugim tokovima misli. Uglavnom nedostaje njeno sistematičnije izučavanje, iako su neka istraživanja do sada dala solidne rezultate. Sve do danas, međutim, mogu se sresti neke definicije naglašeno ideološki intonirane, što naravno smeta u pokušajima njenog pravilnog definisanja. U drugim kulturama – kod Rusa i Francuza, posebno – tih problema, reklo bi se, nema. Kada E. Sioran određuje prirodu utemeljivača francuske organicističke misli, on svom radu daje podnaslov Esej o reakcionarnoj misli.
Načertanije – program spoljne i nacionalne politike Srbije na koncu 1844
Načertanije – program spoljne i nacionalne politike Srbije na koncu 1844
("Načertanije" - A Program of Foreign and National Politics of Serbia at the End of 1844)
- Author(s):Ilija Garašanin
- Language:Serbian
- Subject(s):Politics, Political history, International relations/trade, Nationalism Studies, 19th Century
- Page Range:37-39
- No. of Pages:3
- Keywords:Serbia; politics; 1844; foreign policy; national policy; plan for the future;
- Summary/Abstract:Srbija se mora i u tom smotreniju u red ostalih evropejskih država postaviti, stvorivši jedan plan za svoju budućnost, ili tako reći da sastavi sebi jednu domaću politiku po kojim glavnim načelima treba Srbija kroz više vremena stalno da se vlada i sve svoje poslove po njima postojano da upravlja. Dviženije i talasanje među Slavenima počelo je već i zaista nikad prestati neće. Srbija mora ovo dviženije a i rolu ili zadatak, koji će ona u tom dviženiju za izvršenje imati, vrlo dobro upoznati. Ako Srbija dobro projesapi šta je ona sad? u kakvom se položaju nalazi? i kakvi nju narodi okružavaju? to se ona mora uveriti o tome, da je ona mala, da u ovom stanju ostati ne sme, i da ona samo u sojuzu sa ostalim okružavajućim je narodima za postići svoju budućnost svoj zadatak imati mora. Iz ovoga poznanja proističe čerta i temelj srpske politike, da se ona ne ograničava na sadašnje njene granice, no da teži sebi priljubiti sve narode srbske koji ju okružavaju. Ako Srbija ovu politiku krjepko ne bude sledovala, i što je gore, ako je odbaci te ne sočini ovom zadatku dobro raščišljen plan, to će ona od inostranih bura kao mala lađa ovamo i onamo bacana biti, dok najposle na kakav golem kamen ne nameri, na kome će se sva razdrobiti.
Iz Predgovora Načertaniju
Iz Predgovora Načertaniju
(From the Foreword of "Načertanije")
- Author(s):Dragoš Kalajić
- Language:Serbian
- Subject(s):Politics, Political history, International relations/trade, Nationalism Studies, 19th Century
- Page Range:40-48
- No. of Pages:9
- Keywords:Načertanije; national policy; Serbia; Ilija Garašanin; secret government document; 19th century;
- Summary/Abstract:Načertanije je ne samo temeljni i najdalekosežniji plod srpske državotvorne misli novog doba već i valjan orijentir u našoj savremenosti te pred horizontima budućnosti. Izložena vrlina Načertanija nije samo plod njegovog tvorca (ili tvoraca) već i postojećeg stanja u kome senalazi srpski narod: posao stvaranja srpske države još nije okončan. Valja istaći da i mnoge boljke srpske političke misli i srpske (pseudo) elite, koje je uočavao Garašanin – nisu prevladane i danas čak poprimaju gore oblike.
Ustav organizacije "Ujedinjenje ili smrt"
Ustav organizacije "Ujedinjenje ili smrt"
(The Constitution of the Organization "Unification or Death")
- Author(s):Author Not Specified
- Language:Serbian
- Subject(s):Politics, Constitutional Law, Political history, Pre-WW I & WW I (1900 -1919)
- Page Range:43-48
- No. of Pages:6
- Keywords:Serbian organization; "Unification or death"; constitution; politics; members; stamp and oath;
- Summary/Abstract:U cilju ostvarenja narodnih ideala – ujedinjenja Srpstva, stvara se organizacija, čiji član može biti svaki Srbin bez obzira na pol, veru, mesto rođenja, kao i svaki onaj, koji bude iskreno služio ovoj ideji.
Humanistička i bogočovečanska kultura
Humanistička i bogočovečanska kultura
(Humanistic and Godly-Human Culture)
- Author(s):Justin Popović
- Language:Serbian
- Subject(s):Cultural history, Metaphysics, Cultural Anthropology / Ethnology, Post-War period (1950 - 1989), Eastern Orthodoxy
- Page Range:49-56
- No. of Pages:8
- Keywords:European culture; humanism; God; human culture; human as a God; polytheism; Orthodox culture;
- Summary/Abstract:Evropska kultura počiva na čoveku kao na temelju. Čovekom se iscrpljuje njen program i cilj, njena sredstva i sadržina. Humanizam je njen glavni arhitekt. Sva je izgrađena na sofističkom principu i kriterijumu: čovek je mera svih stvari, vidljivih i nevidljivih, i to evropski čovek. On je vrhovni stvaralac i davalac vrednosti. Istina je ono što on proglasi za istinu; smisao života je ono što on proglasi za smisao; dobro i zlo je ono što on proglasi za dobro i zlo. Kratko i iskreno rečeno: evropski čovek je sebe proglasio za boga. Zar niste primetili kako on neizmerno voli da boluje, da boguje naukom i tehnikom, filosofijom i kulturo, religijom i politikoim, umetnošću i modom, – da boguje po svaku cenu, makar inkvizicijom i papizmom, makar mačem i ognjem, makar – trogloditstvom i ljudožderstvom? On je jezikom svoje humanističko – pozitivističke nauke objavio da – nema Boga. I vođen tom logikom on je smelo izveo zaključak iz toga: pošto nema Boga, onda sam ja – bog !
Nacionalizam Svetoga Save
Nacionalizam Svetoga Save
(Nationalism of Saint Sava)
- Author(s):Nikolaj Velimirović
- Language:Serbian
- Subject(s):History of Church(es), Nationalism Studies, Eastern Orthodoxy
- Page Range:57-63
- No. of Pages:7
- Keywords:Saint Sava; nationalism; folk church; folk dynasty; Serbian people;
- Summary/Abstract:U jednom svom prošlom predavanju ja sam istakao onu unutarnju i glavnu pokretnu silu u Svetome Savi, koja je ovoga Božjeg čoveka i narodnog heroja pokretala na sva ona velika dela, koja je on stvorio, i koja potomstvo njegovo do današnjeg dana poseduje kao neotuđivu svojinu. Ta pokretna sila u Savi bila je vizionarska vera u živoga Hrista i plamena ljubav, spojene ujedno kao što je spojen izvor sa rekom što teče iz svog izvora. Vizionarska vera osvetljavala je ceo um Savin i potapala sve misli njegove u buktinju večitih nebeskih istina a plamena ljubav obuzimala je celo srce Savino i svojim žarom sagorevala u njemu sva druga strasna osećanja. Tu sposobnost, da jedan čovek sebe toliko odzemlji i onebesi, da može reći za sebe: ne živim ja nego Bog živi u meni, ja sam nazvao azijskom sposobnošću. U istini mnogi nam primeri pokazuju, kako prošli tako i savremeni, da je to po preimućstvu sposobnost velikih religijskih ličnosti iz Azije
Svetosavska filosofija kulture
Svetosavska filosofija kulture
(Saint Sava's Philosophy of Culture)
- Author(s):Justin Popović
- Language:Serbian
- Subject(s):Metaphysics, Epistemology, Existentialism, Cultural Anthropology / Ethnology, Eastern Orthodoxy
- Page Range:64-69
- No. of Pages:6
- Keywords:Saint Sava; philosophy of culture; between East and West; European man; Jesus Christ; humanism; idols;
- Summary/Abstract:Mi živimo na geografskoj i duhovnoj vododelnici između dva sveta, između dve kulture, između Istoka i Zapada. Naša narodna duša poslata je u ovaj zagonetni svet, i rečeno joj je živi – na oštrici mača! Može li iko od nas bez opasnosti po sebe živeti na oštrici mača? Nije li za takav život neophodno da se svi atomi bića našeg pretvore u oči neuspavljive, i sve misli duše naše u zenice neoslepljive? S jedne strane, dušu našu privlači metežni Zapad magnetskom težinom svojom, a s druge – mami nas spokojni Istok tajanstvenom krasotom svojom. Pod politiranom korom Zapada tutnje vulkanske protivrečnosti, pod hrapavom korom Istoka šume bogočežnjive ponornice duha. I nas rastržu dva sveta. Kuda ćemo ići: na Istok ili na Zapad. Naša duša mora biti heruvimski vidovita i serafimski sluhovita, da bi mogla poći i ići putem, koji se neće završiti njenom smrću. Ne reci: neka se razdeli duša naroda našeg, neka pola pođe na Istok a pola na Zapad. Prijatelju, može li oko tvoje gledati, ako ga razdeliš? može li srce tvoje osećati, ako ga rasečeš? može li carstvo opstati, ako se razdeli? Same činjenice neporečno odgovaraju i nepobitno svedoče: ne može. Kako onda duša naroda našeg može živeti, i ne umreti, i besmrtna postati, ako se razdeli?
Zakoni života
Zakoni života
(Laws of Life)
- Author(s):Dimitrije Ljotić
- Language:Serbian
- Subject(s):Marxist economics, Politics and society, Culture and social structure , Social Theory
- Page Range:70-77
- No. of Pages:8
- Keywords:law of life; community; common interest; capitalism; Marxism; personal interest; atheism; materialism; class struggle;
- Summary/Abstract:Zajednica nije prost zbir svojih članova, već je biće više vrste, te se sreća zajednice ne postiže ugađanjem njenim sastavnim delovima, već služenjem ovih zajednici u čijoj sreći jedino i oni mogu naći svoju. Ko stane na drugo gledište, taj prvo razori zajednicu, a posle propadaju njeni članovi. Čovek po pravilu izbegava trud. Prima ga kao nuždu, kao nevolju. On po pravilu izbegava i opasnost. Prima je isto tako kao i trud. Cela priroda, i mrtva i živa, vlada se isto tako kao i prosečni čovek: ide linijom manjeg i najanjeg otpora. Samo sveci i junaci pobeđuju zakon inercije u sebi, izlaze ispod njegove vlasti. Zato su samo oni izuzeci. Prosečni čovek, dakle, građenje i uspinjanje prima samo kao ono što se izbeći ne može, kao nuždu, kao prinudu, inače ih izbegava. Ako kuću svoju ne pokrije kapaće mu za vratom, padaće mu u postelju voda. To ga prinuđava da se potrudi i namuči, ali da kuću pokrije. Očigledne, nepovoljne posledeice njegove lenosti stoje, dakle, kao prinuda i nagone ga da se potvrdui i namuči.
Organsko shvatanje
Organsko shvatanje
(Organic Understanding)
- Author(s):Milosav Vasiljević
- Language:Serbian
- Subject(s):Political Philosophy, Politics and society
- Page Range:78-80
- No. of Pages:3
- Keywords:organic understanding; thoughts; order; truth; politics;
- Summary/Abstract:U poslednje vreme često čujemo pojam organsko shvatanje kao suprotnost individualističkoj misli i shvatanju u svetu. Organski shvatati postao je danas ideal mnogim ljudima, dok je s druge strane baš to organsko shvatanje sveta predmet najžešćih napada od strane mnogih intelektualaca. Mi ćemo se potruditi da svojim čitaocima u najkraćim potezima iznesemo ovde u čemu se sastoji to, u poslednje vreme sve češće ponavljano, organsko shvatanje sveta. Čovek, koji organski misli, mora svoja shvatanja i svoje misli o stvarima i događajima tako da sredi da između celine i delova ne dolazi do protivrečnosti. Jer, prema gledištu ljudi koji organski misle, protivrečnosti između sopstvenih misli i shvatanja samo su dokaz da ni sam čovek nije još načisto sa svima svojim pojmovima. Najsigurniji put ka Istini jeste uklanjanje protivrečnosti u svojim sopstvenim mislima.
Apsurdi i paradoksi demokratije
Apsurdi i paradoksi demokratije
(Absurdities and Paradoxes of Democracy)
- Author(s):Svetislav Stefanović
- Language:Serbian
- Subject(s):Government/Political systems
- Page Range:81-83
- No. of Pages:3
- Keywords:democracy; politics; elite; destruction of village; electoral arithmetic; will of the people;
- Summary/Abstract:Pošto su iscrpena sva sredstva i svi razlozi, u odbranu demokratije, došlo se najzad sad do skoro nemogućih i neverovatnih pojava. Tako je pored socijaliste i od komunista na vladi podržavanog Leona Bluma proglašen za spasioca i čuvara demokratije niko drugi do vođa – engleskih konzervativaca, G. Baldvin. Sad bar znamo da su engleski konzervativci čuvari svetske demokratije. U ovoj čudnoj konstataciji ima skrivena jedna duboka istina. Sprega demokratije i konzervatizma nije samo prirodna, ona je na svaki način simbolična. Ona potvrđuje ono što je vođa ZBORA, drug LJotić genijalno zapazio i što propoveda, naime: da je svetska demokratija pošto poto za održanje sadašnjeg kapitalističkog sistema proizvodnje, od koje engleski konzervatizam želi da stvori tradiciju engleskog naroda, pošto su sve druge velike tradicije te velike nacije napuštene ili odbačene. Još paradoksalnije od te sprege demokratije i konzervatizma, prikazuje se sprega demokratije i boljševizma. Ali se i ona objašnjava tim, što boljševizam u stvari znači automatsko dalje održavanje kapitalizma u obliku državnog kapitalizma, što je u istini i stvarnosti ono što se naziva boljševizam, komunizam, proleterska diktatura i drugim zvučnim imenima laži, kao što je i cela teorija marksizma stvorena za to da praznim i simplicističkim frazama zavodi mase radnog naroda ostavljenog samog sebi, i da popunjava napuštene pozicije jedne preživele i izvetrele nauke.
Velika Srbija
Velika Srbija
(Great Serbia)
- Author(s):Krsto Cicvarić
- Language:Serbian
- Subject(s):Politics, Pre-WW I & WW I (1900 -1919), Interwar Period (1920 - 1939), Between Berlin Congress and WW I, Inter-Ethnic Relations
- Page Range:84-86
- No. of Pages:3
- Keywords:Great Serbia; Great Croatia; politics; First World War; inter-ethnic relations;
- Summary/Abstract:Dok su hrvatski rodoljubi, – s malim izuzetkom, – smatrali da se Velika Hrvatska može ostvariti samo u okviru Austrije, dotle su srpski političari, – gotovo bez izuzetaka, – verovali da se Velika Srbija može stvoriti samo po cenu raspada Austrougarske. Otuda sukob između Srba i Hrvata u pitanju Aneksije: dok su Srbi Aneksiju shvatili kao jedan poraz svoje nacionalne ideje, kao udar za Srpstvo i celo Slovenstvo, dotle su Hrvati ovaj čin austrougarske diplomatije glorifikovali kao jedan uspeh hrvatske nacionalne ideje, kao jedan korak ka ostvarenju Velike Hrvatske, i kao takav, vrlo koristan i sa opšteslovenskog gledišta, pa da bi za Aneksiju pridobio samu Rusiju, tadašnji hrvatski nacionalni ideolog Stjepan Radić otputovao je u Petrograd (posetio je i Moskvu), gde je pokušao da, u smislu svoje aneksionističke ideologije, utiče na rusko javno mnjenje (koje je bilo odlučno protivno Aneksiji).
Iz Pogovora za Špenglerovu knjigu
Iz Pogovora za Špenglerovu knjigu
(From the Epilogue of Spengler's Book)
- Author(s):Vladimir Vujić
- Language:Serbian
- Subject(s):Christian Theology and Religion, History, Cultural Anthropology / Ethnology, Philosophy of History
- Page Range:87-89
- No. of Pages:3
- Keywords:culture; between East and West; history; South Slavs; religion problem;
- Summary/Abstract:Kada čovek uđe u špenglerovsku misao i odomaći se u njegovoj viziji istorije, odista se u našoj istoriji otvaraju nove i verovatno plodne perspektive, koje su kadre da osvetle naše probleme na jedan nov i svež način. Kada kažem "naši problemi", mislim na istoriske probleme Južnih Slovena uopšte, koji čine jednu nesumnjivu celinu, naročito pod špenglerovskom perspektivom; jer tu ne može biti govora o nekim "posebnim kulturama", imajući u vidu pojam i značaj kulture u smislu Špenglerovom, kao velike i moćne morfološke istoriske jedinice. I pitanja o mogućim pseudomorfozama, o felaštvu, i pitanja o "uticajima" velikih kultura špenglerovskih, o sferi njihovoj, o pritisku njihovom na naše ljudstvo, i pitanja o više ili manje problematičnoj samosvojnosti i originalnosti – jednaka su i ravnoznačna za sva južnoslovenska plemena, koja u tom smislu čine neodvojivu celinu aspekta. Posle jedne špenglerovske "revije" naših južnoslovenskih istorisko-kulturnih problema, uveliko se mora promeniti uobičajeni aspekt pod kojim su oni, u većini slučajeva, dosada promatrani; tu se ne radi o više ili manje direktnoj primeni stranih evropskih formulacija na naše probleme, budući da špenglerovska vizija istorije oslobađa od uske i jednostrane evropske perspektive (u čemu i jeste njen veliki prinos modernoj istoriskoj misli) i stavlja ljudstva, plemena, nacije duhovna stremljenja njihova pod šire vidike, dopuštajući da se obazremo po šiem istoriskom terenu no što, je to običavalo biti dosada. T
Srpski narodni mit i Evropa
Srpski narodni mit i Evropa
(Serbian Folk Myth and Europe)
- Author(s):Miroslav Spalajković
- Language:Serbian
- Subject(s):History, Customs / Folklore, Ethics / Practical Philosophy
- Page Range:90-97
- No. of Pages:8
- Keywords:Europe; Serbian folk myth; epic personality; folk ethics; history; Serbian philosophy;
- Summary/Abstract:Srpski mit je bajka izatkana nitima od svile i zlata na razboju gorskih krilatica Vila. Obična pređa od kudelje osnova je tog čarobnog tkiva. Za ukras mu služe čudesne šare, koje samo nevidljive posestrime srpskih junaka znaju složiti i utkati u besmrtne, carskim vezovima optočene, pohvale narodnih izabranika. Sa sestrinskom ljubavlju Zagorkinja Vila plete vence od mirišljavog cveća iz srpskih dubrava i njima kiti narodne heroje kao večni ponos proste srpske duše. Srpski narodni mit ne slavi toliko epske događaje, koliko epske ličnosti. U narodu mit se stvara iz najvišeg kulta prema tim ličnostima. Kosovski mit se ne može zamisliti bez Cara Lazara i Miloša Obilića. Upravo, kosovski boj je samo spoljni okvir, a legendarni likovi Lazara i Miloša su unutarnje jezgro kosovskog mita. Neodoljivom silom rasnog nagona ti se likovi održavaju u narodnom predanju kao živa slika bitnih osobina i istrajnosti srpskog plemena.
Duhovni temelji svetosavske Srbije
Duhovni temelji svetosavske Srbije
(Spiritual Foundations of Saint Sava's Serbia)
- Author(s):Miroslav Spalajković
- Language:Serbian
- Subject(s):Politics, Ethics / Practical Philosophy, Eastern Orthodoxy
- Page Range:98-102
- No. of Pages:5
- Keywords:Serbia; Saint Sava; spirituality; politics; folk ethics;
- Summary/Abstract:Samo se iz prividne smrti vaskrsava. Raspeće na Golgoti još ne znači smrt, pravu i konačnu. Dokaz nam je Hristov primer. Srpski narod je često puta propadao, ali nije nikad propao. On se i sad, kao posle svakog trenutnog raspeća, opet ponovo vraća životu. Njegova mučenička prošlost ispunjena je sva Golgotama. Ali posle svake Golgote, umesto smrti, nastajao je novi život u kome je narodna duša, očišćena od greha, zračila još svetlije. Ona je nagonski još jače stremila obnavljanju države kao najvišeg spoljašnjeg simbola narodne zajednice. Sudbinski hod srpskog golgotskog uspona ne mogu nam objasniti istoričari i sociolozi – opijeni taštinom svoga znanja i svojih "naučnih" metoda – nikakvim geografskim, ekonomskim ili makakvim materijalnim činjenicama. On bi bio neobjašnjiv, kad ne bismo znali za sve one nevidljive i jedino nepromenljive snage srpske čudotvorne vitalnosti, koje su uvek, posle svake nove Golgote, pristizale iz duboko skrivenih dubina samosvojnog narodnog bića.
Pogled s Kalemegdana
Pogled s Kalemegdana
(View from Kalemegdan)
- Author(s):Vladimir Velmar Janković
- Language:Serbian
- Subject(s):Customs / Folklore, History of Church(es), Eastern Orthodoxy
- Page Range:103-115
- No. of Pages:13
- Keywords:Serbia; Christianity; folk religion; Orthodoxy; Church; Serbian man;
- Summary/Abstract:Od trinaestog i četrnaestog veka već je među Srbima, u Srbima konačno pobedilo hrišćanstvo. Kad ih je napustio i mrtvi car i poslednji despot pao, ostao je blizak srpskim seljacima hrišćanski bog i bivao im sve bliži što se patnja više produbljivala; hrišćanski bog sa svojim tajnama jedinjenja s čovekom, sa svojom svepobednom silom vaskrsenja. Taj "bog s njim" sprečavao je da se oseti potpuno izgubljen i prepušten samom sebi čovek od koga se večito nešto otimalo, i kao čoveka i kao seljaka, preko čijih zemljišta i ognjišta su se svaki čas bile i harale vojske, preko čijeg obraza je svaki čas šibao bič sramote i robovanja, čovek od koga je car (čak i turski) bio daleko i onda kada ga je štitio. Taj bog je bio s njim i kad su crkve popaljene, živ je bio u njemu u zbegu gde nije bilo ljudskog društva, u šumi i planini; a isto tako živ u porodici-zadruzi, u plemenu, u knežini gde se isto tako živelo bez sigurnosti, u velikim naporima, preko snage, u trpljenju. Nauka velikog propovednika života kroz smrt bila je prisutna tamo gde se toliko živelo na ivicama ovozemaljskog i gde je svaki dan donosio ovo ili ono teško "ili-ili"; kad bi hajduci izginuli, kad bi bune i ustanci propadali, kad bi i poslednji pedalj zemlje nestao ispod noge narodu; na seobama, u bekstvu, u večitom izbeglištvu od tri stoleća, i u večitom nenapuštanju srpske zemlje, vraćanju na nju. Uvek kad se Srbin vraćao na sebe, kad je – i koliko puta! – iz sebe sama, jer drugi mu malo davahu, a večito uzimahu – morao da iskopa poslednje pouzdanje u pravcu koja će jednom doći, bio je s njim hriđtanski bog koji ga nije ostavio otkad je vera otaca postala aktivna sadržina njegove duše.
Pravoslavlje i rat
Pravoslavlje i rat
(Orthodoxy and War)
- Author(s):Matej Arsenijević
- Language:Serbian
- Subject(s):Government/Political systems, Studies in violence and power, Nationalism Studies, Eastern Orthodoxy, Peace and Conflict Studies
- Page Range:116-123
- No. of Pages:8
- Keywords:Orthodoxy; war; politics; Serbia; nationalism;
- Summary/Abstract:Savremena post-hrišćanska civilizacija globalnog Zapada je, u ime svoje mundijalističke ideje, povela "novi križarski" rat protiv Srbskog pravoslavnog naroda i Srbske pravoslavne ideje. Budući da je Pravoslavlje temeljni elemenat Srbske ideje i, time žila kucavica čitave srbske istorije, rat koji je civilizacija belog pentagrama vodila i vodi protiv pravoslavnih Srba kao čuvara i branilaca Časnoga Krsta i Zlatne Slobode, ispostavlja se kao rat protiv samog Pravoslavlja, kao rat protiv pravoslavnog duhovnog i geopolitičkog sveta, ili drugačije – kao integralni zapadni rat protiv hrištanske istorije. Tako se u srbskom otadžbinskom ratu u Zapadnim Srbskim Zemljama zbivao i zbiva odsudni mistički sukob suprotnih ideja istorije: hrišćanske i anti-hrišćanske (=antihristovske). Na geopolitičkim prostorima balkanske proto-Evrope se ponovo vodila (i još nije završena!) odlučujuća mistička bitka hrišćanskog otpora Zapadnom Zlu koje objavljuje Kraj Istorije, bitka za duhovnu sudbinu hrišćanske evroazijske civilizacije, bitka čijeg značaja duhovno-politički posunovraćena Evropa uopšte nije bila svesna, a, nažalost, ni Rusija, koja – izgubivši svest o svojoj istorijskoj misiji i svom geopolitičkom identitetu – više ne ume da artikuliše svoju balkansku politiku u skladu sa pravoslavnim evroazijski ciljevima.
Pravoslavlje, rat i stradanje (sociološki prikaz i nešto razjašnjenja)
Pravoslavlje, rat i stradanje (sociološki prikaz i nešto razjašnjenja)
(Orthodoxy, War and Suffering (Sociological Depiction and Some Clarification))
- Author(s):Zoran Milošević
- Language:Serbian
- Subject(s):Politics, Sociology, Eastern Orthodoxy, Peace and Conflict Studies
- Page Range:124-135
- No. of Pages:12
- Keywords:Orthodoxy; war; suffering; Serbia; sociology;
- Summary/Abstract:U Srba se nedopustivo malo raspravljalo o pravoslavnom shvatanju rata (i mira) što najbolje pokazuje odsustvo bogoslovskih i laičkih monografija, studija i članaka. "Rat (i mir) po pravoslavlju" – to je bila i jeste "velika tajna" za većinu nas, pogotovu za strance. Oni i prebacuju pravoslavnoj crkvi da se nikako ne interesuje svetskim ratom (i mirom). A zapravo, istočno hrišćanstvo ima puno toga da saopšti o ratu (i miru) i istinska je šteta da to vekovima čuvano iskustvo nije zastupljenije u svesti i ponašanju savremenika.
Najgori od svih mogućih ratova
Najgori od svih mogućih ratova
(The Worst of All Possible Wars)
- Author(s):Atanasije Jevtić
- Language:Serbian
- Subject(s):Studies in violence and power, Transformation Period (1990 - 2010), Eastern Orthodoxy, Peace and Conflict Studies, Wars in Jugoslavia
- Page Range:136-140
- No. of Pages:5
- Keywords:Archangel Mihailo; war; trouble; drama; tragedy; Milosevic; peace;
- Summary/Abstract:Rat je stvarnost našeg sveta, i on je počeo još na Nebu kada je Mihailo Arhanđel zbacio Stanu i njegove sledbenike, otpadnike od Boga. Ovaj rat 1991/1995. je najgori od svih mogućih ratova: započele su ga iste one đavolje sile koje i inače započinju sve ratove, a hrišćanima je uvek ostajalo da se brane. Rat je zlo kada je napadačko-osvajački, rat je nužda i nevolja, drama i tragedija kada je odbrambeni. Ovaj rat je bio odbrambeni i junački što se tiče Republike Srpske, ali je nesrećni izdajnik srpskog naroda, predsednik Srbije Milošević, sve prokockao. Njegova izdaja još traje i verovatno će se produžiti do krvavih i raspetih Kosova i Metohije. Bolji je rat nego li mir koji nas odvaja od Boga: mir koji odvaja od Boga je lažni mir. Pravi rat a lažni mir proizvode upravo licemeri iz Ujedinjenih nacija, Evropske zajednice, Saveta bezbednosti, Evropskog parlamenta. Bez njih bi mi još pre dva veka sredili našu kuću, i imali bi šta da sređujemo, jer smo Evropa pre Evrope, i civilizacija pre njihove civilizacije, i duhovnost pre svega. Bog im sudio, oni su glavni krivci za rat.