ЕВРОПЕИЗАЦИЈА СРБИЈЕ И ОТПОРИ: ПОНОВНИ УВИД НА ОСНОВУ РАЦИОНАЛНО–ТЕОРИЈСКЕ ПЕРСПЕКТИВE
THE EUROPEANIZATION OF SERBIA AND DOMESTIC RESISTANCE: RETHINKING THE PROBLEM FROM A RATIONALIST PERSPECTIVE

Summary/Abstract: Чланак се бави проблемом зашто је Србија показивала „крени–стани” шему политичких прилагођавања ЕУ. До сада су се аутори користили претежно социолошким институционализмом, док овај чланак почива на рационално–теоријском приступу. Сугерише се да је крајем 2008. године дошло до намерног успоравања процеса интеграције. Српска власт је преферирала избалансирану проевропску и прокосовску политику. Међутим, акцијама ЕУ она је била приморана да бира између два добра. Она је фактички бирала наклоност Унији, али је ово реторички прикривала. Власт је избегавала и одлагала проевропске политике како се не би изразито и очигледно удаљила од политичког центра. Чланак сугерише да отпори европским адаптацијама нису само израз вредносне неусклађености, већ калкулација тактичке природе. Политички актери нису искључиво заинтересовани за интеграцију или да јој опонирају. Као и у етаблираним демократијама, политичари максимирају користи увећавајући шансе за реизбор. Ово постижу останком близу политичког центра. Прихватање и одлагање проевропских политика је последица максимирања користи. Чланак се користи анализом језика и просторном метафором политике.

• Details
• Contents