Od dvorskog teoretičara do socijalnog kritičara – analiza socijalne misli Muhameda Gazalija
From the Court Theorist to a Social Critic – an Analysis of Muhammad Ghazali’s Social Thought

Summary/Abstract: U godinama kada Seldžuci praktično vladaju muslimanskim kalifatom i svoje institucije neometano grade čak i u Bagdadu, pojavljuje se jedan od najvećih predstavnika islamske misli, Muhamed Gazali. Poznat među istoričarima nauke po svom enciklopedijskom znanju, Gazali je u svojim delima neretko obrađivao i socijalne teme i probleme. Veliki seldžučki vezir Nizamul-Mulk imao je veliko poverenje u njega, kako zbog njegove neupitne naučne i intelektualne spremnosti, tako i zbog sličnih idejnih stavova koje su obojica zagovarali. Naime, obojica su sledili šafijsku pravnu školu, dok su u teološkom smislu oštro zagovarali ašaritske stavove. Tako je, doduše, bilo u ranom periodu Gazalijevog života, zbog čega mu je Nizam ponudio da bude rektor univerziteta nizamija koji je nedavno sagradio u Bagdadu. Ta idejna sličnost je Nizamu i te kako odgovarala jer je njegova ideja pri otvaranju tog univerziteta bila da se na akademski i naučni način afirmiše šafijska i ašaritska idejna platforma. No, Gazalijev život nije do kraja ostao jednoobrazan. Nekolicina razloga dovela je do velike saznajne, intelektualne i duhovne promene kod Gazalija. Tokom krize kroz koju je prolazio, Gazali je odlučio da potpuno promeni svoj stil života. Napustio je Bagdad i uputio se na put bez jasnog cilja, koji je potrajao nekoliko godina, a koji se napokon okončao hodočašćem u Meki. Tokom putovanja i kriznog perioda života odlučio je da, između ostalog, ozbiljno rekonstruiše i svoj pristup političkom ali i uopšte socijalnom angažmanu. Preferirao je usamljenički život, daleko od gradske vreve i galame. Neki istoričari veruju da je ta promena uticala i na njegovu socijalnu teoriju. A da bi potvrdili svoj stav, oni se vrlo često osvrću na knjigu koju je napisao poslednjih godina života, a u kojoj neretko odstupa od svojih primarnih stavova kada su socijalne teme u pitanju. Koliko su ti istoričari u pravu? Da li u Gazalijevom životu i u njegovim delima zaista primećujemo neku revolucionarnu promenu u socijalnim stavovima? U ovom radu pokušaćemo da pronađemo odgovore na ova pitanja.

• Details
• Contents